Muzej poezije

© 2022 Muzej poezije.

×

Latinica

Ћирилица

ЉУБАВ ОСТАЈЕ

Томислав Маринковић

По цео дан слушаш како

Откуцаји часовника рањавају тишину

Не јењавају, као

Ни приче о крвавим

Догађајима у граду.

Очи које су виделе много питају се:

Шта од времена остаје?

Гомила угљенисаних

Речи, брда пепела?

Као реком разбијени лед,

плове дани и пресијавају се

на сунцу – одлазе изван збивања

у десантним чамцима времена.

Видиш кроз прозор оронулу

фабрику на крају града;

политичара на ТВ док

дроби о једнакости и правди,

о првади и једнакости...

Од тога лед почиње

да се гомила на реци.

Дани попримају боју рђе.

Шта још остаје нетакнуто,

питаш се?

Љубав остаје! –

шапуће твоје срце.

Остаје љубав.

И речи поезије које морају

Да оправдају сваки

ледени уздах,

и сваку сузу доба.