Биографија
Вито
Марковић је рођен 16. јуна 1936. године у Подравном. Песник је, есејиста,
прозни писац и антологичар.
Аутор је
око двадесет поетских збирки, међу којима су: Опасности главе, Похвала лудилу, Снови и облаци, Удес, Паника тела,
Ноћни језик, Насмејана жртва, Бели говор, Пустош и смрт, Ноћи и одсјаји, Друга
кожа, Јади... Добитник је више књижевних награда, а стихови су му превођени
на бројне стране језике.
Написао
је књиге есеја и трактата: Поезија и
метафизика, Филозофија самоће, Мрвице усамљености, Трагање за суштином. Његову
прозну трилогију чине романи Хула, Жест и
Мук. Разговоре са познатим новинарима
и писцима, вођене у распону од више деценија, објединио је у књизи под насловом
Говорио је Вито Марковић, објављеној
2017. године.
Сматра
да је поезија „врховно мерило човековог постојања” и да њен аутор мора
поседовати унутрашњу снагу, како би својим стиховима подстицао људе на добра
дела. У Марковићевом стваралаштву важну улогу имају метафизичке и филозофске
теме, којима се читаоци наводе на размишљање и самоостварење.
Дисово
пролеће
Године 1970. године једини пут на Дисовим свечаностима су
два песника била проглашена за лауреате – Александар Вучо и Вито Марковић. На приредби
одржаној 15. маја у сали чачанског Дома ЈНА, Зоран Гавриловић је говорио о њиховој
поезији, док су драмски уметници Јован Милићевић и Босиљка Боци казивали стихове.
САМОСАГОРЕВАЊЕ
Улазим ноћу (кад
све живо спава)
У своју светлосну
штампарију
Слажем ову песму
Трчећи по
самогласницима
Бирам слова велика
– мала
На линији цветови –
ја
Кроз гвоздена врата
затворена
Моја душа одзвања
А је
мени Кућа страха
Усред шуме
тајанствених знакова
Празна и висока
У пределима
усамљености
О је
окука смрти
Одмах после Куће
страха
Прва и последња
На опасном путу
догађаја
И је
Стражар Мртве страже
Под окриљем густог
мрака
Љуби време старе
приче
У изборано тужно
лице
Е је
Чешаљ ноћи
Пред огледалом
бескраја
Не уме да се изгуби
У поплави кретања
У је
Понор
С оне стране речи
Дах тишине
САМОСАГОРЕВАЊЕ
Улазим ноћу (кад
све живо спава)
У своју светлосну
штампарију
Слажем ову песму
Трчећи по
самогласницима
Бирам слова велика
– мала
На линији цветови –
ја
Кроз гвоздена врата
затворена
Моја душа одзвања
А је
мени Кућа страха
Усред шуме
тајанствених знакова
Празна и висока
У пределима
усамљености
О је
окука смрти
Одмах после Куће
страха
Прва и последња
На опасном путу
догађаја
И је
Стражар Мртве страже
Под окриљем густог
мрака
Љуби време старе
приче
У изборано тужно
лице
Е је
Чешаљ ноћи
Пред огледалом
бескраја
Не уме да се изгуби
У поплави кретања
У је
Понор
С оне стране речи
Дах тишине
Кад се песник роди, све се песме заједно са њим роде. У његовом бићу је језгро бића, глас сазнања, суштина. Дубока, скривена. Она је, одједном, смештена и у прошлом и у садашњем, и у будућем и у вечном, и не ишчезава. Важно је у њу ући, на време је разоткрити и за себе присвојити. У њој је снага певања и мишљења, чин унутрашњег догађања, метафизика бића.
Вито Марковић, у књизи Поезија и
метафизика, „Графос”, Београд, 1988, стр. 12.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Паника тела | Прогрес, Нови Сад | 1963 |
| Опасности главе | Просвета, Београд | 1967 |
| Пакао | Просвета, Београд | 1969 |
| Пустош и смрт | Просвета, Београд | 1971 |
| Удес | Просвета, Београд | 1973 |
| Насмејана жртва | Просвета, Београд | 1975 |
| Друга кожа | Просвета, Београд | 1978 |
| Изабране песме | „Веселин Маслеша“, Сарајево | 1978 |
| Тесна шума | Просвета, Београд | 1981 |
| Изабране песме | Слово љубве, Београд | 1982 |
| Похвала лудилу | Просвета, Београд | 1985 |
| Снови и облици: песме | Модерна, Београд | 1990 |
| Ноћни језик | Српска књижевна задруга, Београд | 1996 |
| Бели говор: песме | Нолит, Београд | 2000 |
| Ноћи и одсјаји | Српска књижевна задруга, Београд | 2002 |
| Дневник душе | Бонарт, Нова Пазова | 2005 |
| Гласна глава | Бонарт, Нова Пазова | 2008 |
| Ватра под снегом | Завод за уџбенике, Београд | 2010 |
| Анатомија усамљености | Српска књижевна задруга, Београд | 2019 |
| Јади | Српска књижевна задруга, Београд | 2020 |
| Линк |
|---|