× Latinica
Ћирилица
Александар Ристовић





Биографија

АЛЕКСАНДАР РИСТОВИЋ (24. 8. 1933 - 30. 1. 1994)

Александар Ристовић је рођен 24. августа 1933. године у Чачку. Основну школу и Гимназију завршио је у родном граду. После студија књижевности у Београду, најпре је радио као професор у Основној школи „Филип Филиповић и Гимназији у Чачку, а потом као уредник у београдским издавачким предузећима „Младо покољење” и „Нолит”.

 Александар Ристовић је преводио са француског језика. У периодици је објавио бројне приказе књига. Аутор је читанки за основну школу, приређивач бројних књига за децу, а за најмлађе читаоце уређивао је  Нолитову едицију Моја књига. Добитник је Нолитове и Змајеве награде, Октобарске награде Београда (1986), Награде „Бранко Миљковић”.

  У браку са Љубинком добио је кћер Ану, која је једна од најзначајнијих савремених српских песникиња.

  Умро је 30. јануара 1994. године у Београду                                                                   

Научно-критички скуп посвећен стваралаштву Александра Ристовића одржан је 22. априла 2010. године у Чачку у оквиру 47. Дисовог пролећа, а зборник радова учесника тог скупа Поезија Александра Ристовића објављен је годину дана касније у издању Градске библиотеке Владислав Петковић Дис у Чачку. Прилози за библиографију Светиљка за Александра Ристовића, аутора Оливере Недељковић, објављени су у издању исте установе, као 17. књига у едицији Завичајна библиографија 2012. године.

Дисово пролеће

Александар Ристовић био је лауреат 20. Дисовог пролећа. О Ристовићевом песничком делу  на завршној свечаности манифестације говорили су Чедомир Мирковић и Јовица Аћин. У едицији Књига госта  објављена је  књига Горе доле, а штампан је и 13. број листа Дисово пролеће.



ПОЗДРАВЉАЈУЋИ СЕ СА НЕКИМ УДНО СТЕПЕНИЦА

ПОЗДРАВЉАЈУЋИ СЕ СА НЕКИМ УДНО СТЕПЕНИЦА

 

Време великих песника канда је прошло

Долази време малих песника

Па онда збогом ти Леопарди ти Хелдерлине или ти Т. С.

        Елиоте

Добродошли ви који сте уистину мали песници

И чија слава не досеже

Ни до суседне улице

И чија поезија има за читаоце

Неколико њих који се такође баве поезијом

Ружа цвате на гробу милионера као и на гробу каквог

        сиромашног човека

И иста птичица пева над једним и над другим

Бусеном траве

Све је доиста било припремљено да ви дођете

Притешњени овим и оним

Невољама

Но што је најгоре:

С помањкањем смисла за ред

С млаким надахнућем

И са огромним самољубљем како би се то рекло лишеним

било каквог покрића

Време великих песника канда је прошло

Долази време малих песника

Који ће песме читати својој деци њиховом учитељу

Или неколицини познаника

Чији благонаклони суд окупља исто друштво за столом

Из вечери у вече.

ПОЗДРАВЉАЈУЋИ СЕ СА НЕКИМ УДНО СТЕПЕНИЦА

ПОЗДРАВЉАЈУЋИ СЕ СА НЕКИМ УДНО СТЕПЕНИЦА

 

Време великих песника канда је прошло

Долази време малих песника

Па онда збогом ти Леопарди ти Хелдерлине или ти Т. С.

        Елиоте

Добродошли ви који сте уистину мали песници

И чија слава не досеже

Ни до суседне улице

И чија поезија има за читаоце

Неколико њих који се такође баве поезијом

Ружа цвате на гробу милионера као и на гробу каквог

        сиромашног човека

И иста птичица пева над једним и над другим

Бусеном траве

Све је доиста било припремљено да ви дођете

Притешњени овим и оним

Невољама

Но што је најгоре:

С помањкањем смисла за ред

С млаким надахнућем

И са огромним самољубљем како би се то рекло лишеним

било каквог покрића

Време великих песника канда је прошло

Долази време малих песника

Који ће песме читати својој деци њиховом учитељу

Или неколицини познаника

Чији благонаклони суд окупља исто друштво за столом

Из вечери у вече.

Цитат

... Поезија је нека врста молитве, чији циљ је наше емоционално пражњење, или боље рећи емоционално оживљавање. Ако нас ичему поезија учи, она нас учи да се вратимо себи, да размишљамо о ономе што чинимо и што можемо чинити са самима собом. Поезија је филозофија наших емоција или врста емотивне филозофије.

 

Александар Ристовић, у разговору са Станом Динић

Поезија је филозофија наших емоција,

објављеном у часопису Градина, год. 40, бр. 4 (2004), стр. 228-232.

 

 

Збирке песама


Наслов Издавач Година
Сунце једне сезонеНолит, Београд1959
Име природе Крушевац: Багдала1962
Дрвеће и светлост унаоколо Београд: Просвета1964
ВенчањаНолит, Београд1966
ТекстовиПросвета, Београд1969
О путовању и смртиНолит, Београд1976
Та поезијаНолит, Београд1979
Улог на сенке СКЗ, Београд1981
Нигде никогНолит, Београд1982
Горе и долеГрадска библиотека Чачак1983
Дневне и ноћне сликеНародна књига, Београд1984
Слепа кућа и видовити станариНолит, Београд1985
Лак као пероНолит, Београд1988
ПлатноНародна књига, Београд1985
Празник лудеПросвета, Београд1990
Хладна трава (постхумно објављен рукопис, предат у штампу за песниковог живота)Матица српска, Београд1994

Експонати