ЦИРИЛ ЗЛОБЕЦ (4. 7. 1925 ‒ 24. 8. 2018)

Биографија

Цирил Злобец, један од најзначајнијих словеначких књижевника, новинар, преводилац и политичар, рођен је 4. јула 1925. у Пониквама (Словеначки Крас), тадашњој Италији. Школовао се у Горици и Копру, а из гимназије је избачен 1941. због писања поезије на матерњем језику, чију је употребу фашистички режим најстроже забрањивао. Други светски рат провео је у партизанима, по ослобођењу уписавши Универзитет у Љубљани, где је и дипломирао 1953. Исте године скренуо је пажњу на себе као један од четворице коаутора збирке Песми штирих. Прешернову награду су му два пута донеле самосталне песничке књиге Најина оаза (1964) и Глас (1980). Написао је два романа и више збирки приповедака.

Уређивао је књижевну ревију Содобност и редакцију културно-уметничког програма Радио Љубљане. На словеначки је преводио Леопардија, Дантеа и друге италијанске писце, као и поезију Васка Попе и Оскара Давича. За своје преводе добио је, између осталих, награде „Еуђенио Монтале”, Жупанчичеву  и Награду „Босански стећак”.

Од 1985. био је дописни, па ванредни, а од 1999. редовни члан Словеначке академије наука и уметности. Такође је примљен у Хрватску академију знаности и умјетности, Европску академију наука и уметности (са седиштем у Салцбургу) и Медитеранску академију из Напуља.

Почасни докторат Универзитета у Копру додељен му је 2005. Проглашен је почасним грађанином Љубљане, а до 1992. био је члан Председништва Републике Словеније. Преминуо је у Љубљани, 24. августа 2018. године, седам година након смрти сина Јаше, такође писца.

Дисово пролеће

Награда двадесет првог Дисовог пролећа додељена је Цирилу Злобецу 18. маја 1984. године. Испред Дисовог споменика, Драгомир Брајковић је говорио о савременим поетским токовима, а Франце Вурник и Тоде Чолак тумачили су стваралаштво лауреата. Његове стихове казивали су драмски уметници Стево Жигон и Мирјана Вукојчић. Збирка У трагању за својим ликом објављена је у Библиотеци Књига госта.