ЦИРИЛ ЗЛОБЕЦ (4. 7. 1925 ‒ 24.
8. 2018)
Биографија
Цирил Злобец, један
од најзначајнијих словеначких књижевника, новинар, преводилац и политичар,
рођен је 4. јула 1925. у Пониквама (Словеначки Крас), тадашњој Италији.
Школовао се у Горици и Копру, а из гимназије је избачен 1941. због писања
поезије на матерњем језику, чију је употребу фашистички режим најстроже
забрањивао. Други светски рат провео је у партизанима, по ослобођењу уписавши
Универзитет у Љубљани, где је и дипломирао 1953. Исте године скренуо је пажњу
на себе као један од четворице коаутора збирке Песми штирих. Прешернову награду су му два пута донеле самосталне
песничке књиге Најина оаза (1964) и Глас (1980). Написао је два романа и
више збирки приповедака.
Уређивао је
књижевну ревију Содобност и редакцију
културно-уметничког програма Радио Љубљане. На словеначки је преводио
Леопардија, Дантеа и друге италијанске писце, као и поезију Васка Попе и Оскара
Давича. За своје преводе добио је, између осталих, награде „Еуђенио Монтале”,
Жупанчичеву и Награду „Босански стећак”.
Од 1985. био је
дописни, па ванредни, а од 1999. редовни члан Словеначке академије наука и
уметности. Такође је примљен у Хрватску академију знаности и умјетности,
Европску академију наука и уметности (са седиштем у Салцбургу) и Медитеранску
академију из Напуља.
Почасни докторат
Универзитета у Копру додељен му је 2005. Проглашен је почасним грађанином
Љубљане, а до 1992. био је члан Председништва Републике Словеније. Преминуо је
у Љубљани, 24. августа 2018. године, седам година након смрти сина Јаше, такође
писца.
Дисово
пролеће
Награда двадесет првог Дисовог пролећа додељена је Цирилу
Злобецу 18. маја 1984. године. Испред Дисовог споменика, Драгомир Брајковић је
говорио о савременим поетским токовима, а Франце Вурник и Тоде Чолак тумачили
су стваралаштво лауреата. Његове стихове казивали су драмски уметници Стево
Жигон и Мирјана Вукојчић. Збирка У
трагању за својим ликом објављена је у Библиотеци Књига госта.
Ко је био
и ко није био
остао је:
свако себи светло
једро.
Обруч,
у који тад би
ухваћен,
даваше му уску
могућност
дисања, дамарања,
стискао га, гушио,
у привид
бесмртности водио
кроз ону страшну
муку, кад живот
једва још дахће,
једва још трепери,
ближе смрти него
самом себи.
Сви сад кружимо око
тог једра,
свако око свога,
свако око себе
самога,
јединога.
Изнад тог давног огња
себе
пружамо
утрнуле руке и
успомене.
Ко је био
и ко није био
остао је:
свако себи светло
једро.
Обруч,
у који тад би
ухваћен,
даваше му уску
могућност
дисања, дамарања,
стискао га, гушио,
у привид
бесмртности водио
кроз ону страшну
муку, кад живот
једва још дахће,
једва још трепери,
ближе смрти него
самом себи.
Сви сад кружимо око
тог једра,
свако око свога,
свако око себе
самога,
јединога.
Изнад тог давног огња
себе
пружамо
утрнуле руке и
успомене.
Доста другачије је са поезијом. Она се више него проза развија скоро искључиво унутар естетских категорија, а више од ње је „исполитизирана”, ако могу тако да се изразим, критика која ту поезију прати и тумачи, нарочито њен филозофски део. (...) То су наравно само две крајње границе, а између њих је нашла своје место и свој смисао већина других песника који кроз своју особену поезију ипак покушавају да што тананије рефлектују свет и своје време.
Цирил Злобец у разговору са Љубомиром Марковићем
Дисова поезија – мека, интимна,
елегична лирика,
објављеном у листу Дисово
пролеће, број 14, 18. мај 1984, стр. 3.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Pesmi štirih (са Кајетаном Ковичем, Менартом и Павчеком) | Словенски књижни завод, Љубљана | 1953 |
| Pobeglo otroštvo | Липа, Копер | 1957 |
| Ljubezen | Обзорје, Марибор | 1958 |
| Najina oaza | Липа, Копер | 1964 |
| Pesmi jeze in ljubezni | Липа, Копер | 1968 |
| Čudovita pustolovščina | Државна заложба Словеније, Љубљана | 1971 |
| Dve žgoci sonci | Партизанска књига, Љубљана | 1973 |
| Vračanja na Kras | Тржачки тиск: Трст/ Липа: Копер | 1974 |
| Kras | Липа, Копер | 1976 |
| Glas | Младинска књига, Љубљана | 1980 |
| Pesmi ljubezni | Младинска књига, Љубљана | 1981 |
| У трагању за својим ликом | Градска библиотека Чачак | 1984 |
| Beseda (100 pesmi) | Липа, Копер | 1985 |
| Нове пјесме | „Веселин Маслеша“, Сарајево | 1986 |
| Rod | Књижница Цирила Космача, Толмин | 1988 |
| Moja kratka večnost | Државна заложба Словеније, Љубљана | 1990 |
| Ljubezen dvoedina | Mihelač, Ljubljana | 1993 |
| Stopnice k tebi | DZS, Ljubljana | 1995 |
| Mojih sedemdeset | Delo, Ljubljana | 1995 |
| Skoraj himna | DZS, Ljubljana | 1995 |
| Ti-jaz-midva | Edina, Ljubljana | 1995 |
| Samo ta dan ima: nove pesmi | Prešernova družba, Ljubljana | 1993 |
| Samo beseda sem: izbrane pesmi | Mladinska knjigа, Ljubljana | 2003 |