.jpg)
Драган Бошковић, песник, теоретичар и професор српске књижевности, родио се 16. фебруара 1970. године у Београду. Након завршене Прве београдске гимназије, уписао је Пољопривредни факултет. Убрзо прелази на Филолошки факултет, смер Српска књижевност са општом књижевношћу, где је дипломирао, магистрирао и докторирао.
Објављивање поезије започео је 1995. у домаћим и
иностраним зборницима и часописима. За песничке збирке је награђен „Матићевим
шалом”, Бранковом наградом, признањима „Бранко Миљковић”, „Бранко Ћопић”.
Важан део његовог стасавања чинила је панк-рок музика,
коју је свирао у неколико демо бендова, услед чега важи за песника са душом панкера. Предводи поетски квартет The Vocal Clash, бенд основан 2016. године, који изводи његову поезију.
Забележили су бројне наступе у Србији и региону, студијски снимили двадесет
шест песама.
Аутор је великог броја теоријских и критичких радова,
учествовао је на многим научним скуповима и конференцијама, био члан жирија за
доделу књижевних награда. Пише есеје, студије, монографије, приређује научне
зборнике. Главни је уредник научног часописа Наслеђе и монографске библиотеке „Црвена линија” (ФИЛУМ,
Крагујевац). Уређивао је Религију српског издања Велике опште илустроване енциклопедије Larousse.
Живи у Београду, ради у Крагујевцу, где је од 2003.
запослен као редовни професор Филолошко-уметничког факултета.
Дисово
пролеће
У завршници „Дисовог пролећа“, 27. маја 2022. године, Дисова награда је
свечано уручена лауреату Драгану Бошковићу. Програм одржан у Библиотеци
„Владислав Петковић Дис“ отворила је изложба Аритмија ÚRбаног
певања, чије су ауторке
Тања Вуковић и Марија Радуловић приредиле и истоимени каталог посвећен добитнику.
У амфитеатру Библиотеке изведен је поетско-музички перформанс драмског уметника
Ивана Јевтовића и перкусионисте Александра Алемпијевића. Мултимедијалну изложбу
из два дела најавио је члан жирија Дисове награде, др Марко Аврамовић.
Централни део манифестације, доделу признања у Великој сали Библиотеке,
отворила је проф. др Бојана Стојановић Пантовић својим Словом о поезији. Проф. др Михајло Пантић, председник жирија,
образложио је одлуку, након чега је Бошковић примио награду и одржао свечану
беседу. Иван Јевтовић је затим поново интерпретирао његове стихове, а у
програму је учествовао и хор „Слово љубве”.
У оквиру Библиотеке Књига госта, као 47. књига објављена је збирка Најновији завет: изабране песме. Штампан је 53. број часописа Дисово пролеће.
Књиге су ме научиле
да се радујем пустошењу,
и због тога волим
сударе армија и спаљене градове,
рушење торњева –
падање на под свилених спаваћица,
ратнике на издисају
и силоване девојке,
авионе у бришућем
лету, почетак филма Apocalypse Now,
бродове који тону
на дно
као остарели
љубавници после екстазе у сан.
Књиге су ме научиле
и да реч Бог може да не значи ништа.
Зато често одлазим
у шетњу,
да умакнем празнини
која се после
дуготрајног читања шири у мени,
на познатом путу од
данас до сутра,
у бекству од једне
до друге књиге,
собом опијени град
ми се осмехује,
надајући се
поновној блискости са мном.
Ослепео од читања,
дишем мирније него
остарели љубавници,
и ходам страном
улице која је у сенци,
затварајући и опет
отварајући књиге,
не разазнајући ни
смисао ни слова,
изнова и изнова,
док језик не
посечем о корице
и не осетим пољубац
без усана,
последњи плод
љубави која умножава
фантоме, књиге,
пустошења,
док ме, без
експлозије,
као књигу не
заклопи велико и благо ништа.
Књиге су ме научиле
да се радујем пустошењу,
и због тога волим
сударе армија и спаљене градове,
рушење торњева –
падање на под свилених спаваћица,
ратнике на издисају
и силоване девојке,
авионе у бришућем
лету, почетак филма Apocalypse Now,
бродове који тону
на дно
као остарели
љубавници после екстазе у сан.
Књиге су ме научиле
и да реч Бог може да не значи ништа.
Зато често одлазим
у шетњу,
да умакнем празнини
која се после
дуготрајног читања шири у мени,
на познатом путу од
данас до сутра,
у бекству од једне
до друге књиге,
собом опијени град
ми се осмехује,
надајући се
поновној блискости са мном.
Ослепео од читања,
дишем мирније него
остарели љубавници,
и ходам страном
улице која је у сенци,
затварајући и опет
отварајући књиге,
не разазнајући ни
смисао ни слова,
изнова и изнова,
док језик не
посечем о корице
и не осетим пољубац
без усана,
последњи плод
љубави која умножава
фантоме, књиге,
пустошења,
док ме, без
експлозије,
као књигу не
заклопи велико и благо ништа.
„Када бих био песник” јесте аутопоетичка сентенца. Она подразумева незаокруженост, незавршеност. Отвореност певања јесте поезија као што је отвореност друштвене или онтолошке тамнице – живот. Замислите да тврдите: „Ја сам песник.“ Тада би се песништво изложило нужности сопственог завршетка, а ви се претворили у споменик самоме себи: био би то, дакле, крај и књижевности и аутора. Овако формулисаном иманентном незавршеношћу, моја поезија остаје отворена једном кондиционалу будућег. Смисао поезије и живота, ако хоћете, сагледавајући у догађају оног долазећег: нас, поезије, оног „лопова у ноћи“. Нема краја, ни почетка нема, нема јесам, ЈА, има само могућности да се тек постане, и то по цену да и та могућност измиче, одлази даље. Смисао поезије јесте – као сваке културне делатности – утолико смисао уколико је у перманентном настајању.
Драган Бошковић, интервју за Дисово пролеће, бр. 53, мај 2022, стр.
9.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона | Књижевна омладина Србије, Београд | 1998 |
| У једном телу | Плато, Београд | 2003 |
| Исаија | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2006 |
| The Clash | Културни центар Новог Сада | 2016 |
| Аве Мариа! | Д. Бошковић, Београд | 2018 |
| Breaking The Waves | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2019 |
| Úristen | Д. Бошковић, Београд | 2020 |
| Најновији завет: изабране песме | Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак | 2022 |
| Сандиниста: (три црвене поеме) | Суматра издаваштво, Шабац | 2022 |
| Линк |
|---|
| Милош Црњански и друге уметности – проф. др Драган Бошковић |
| Драган Бошковић – ЕВО МЕ! |
| проф. др Драган Бошковић: "(По)етика и политика: Пекић и Киш" |
| Dragan Bošković „The Clash“ |
