× Latinica
Ћирилица
Драган Бошковић





Биографија

Драган Бошковић, песник, теоретичар и професор српске књижевности, родио се 16. фебруара 1970. године у Београду. Након завршене Прве београдске гимназије, уписао је Пољопривредни факултет. Убрзо прелази на Филолошки факултет, смер Српска књижевност са општом књижевношћу, где је дипломирао, магистрирао и докторирао.

Објављивање поезије започео је 1995. у домаћим и иностраним зборницима и часописима. За песничке збирке је награђен „Матићевим шалом”, Бранковом наградом, признањима „Бранко Миљковић”, „Бранко Ћопић”.

Важан део његовог стасавања чинила је панк-рок музика, коју је свирао у неколико демо бендова, услед чега важи за песника са душом панкера. Предводи поетски квартет The Vocal Clash, бенд основан 2016. године, који изводи његову поезију. Забележили су бројне наступе у Србији и региону, студијски снимили двадесет шест песама.

Аутор је великог броја теоријских и критичких радова, учествовао је на многим научним скуповима и конференцијама, био члан жирија за доделу књижевних награда. Пише есеје, студије, монографије, приређује научне зборнике. Главни је уредник научног часописа Наслеђе и монографске библиотеке „Црвена линија” (ФИЛУМ, Крагујевац). Уређивао је Религију српског издања Велике опште илустроване енциклопедије Larousse.

Живи у Београду, ради у Крагујевцу, где је од 2003. запослен као редовни професор Филолошко-уметничког факултета. 

Дисово пролеће

У завршници „Дисовог пролећа“, 27. маја 2022. године, Дисова награда је свечано уручена лауреату Драгану Бошковићу. Програм одржан у Библиотеци „Владислав Петковић Дис“ отворила је изложба Аритмија ÚRбаног певања, чије су ауторке Тања Вуковић и Марија Радуловић приредиле и истоимени каталог посвећен добитнику. У амфитеатру Библиотеке изведен је поетско-музички перформанс драмског уметника Ивана Јевтовића и перкусионисте Александра Алемпијевића. Мултимедијалну изложбу из два дела најавио је члан жирија Дисове награде, др Марко Аврамовић.

Централни део манифестације, доделу признања у Великој сали Библиотеке, отворила је проф. др Бојана Стојановић Пантовић својим Словом о поезији. Проф. др Михајло Пантић, председник жирија, образложио је одлуку, након чега је Бошковић примио награду и одржао свечану беседу. Иван Јевтовић је затим поново интерпретирао његове стихове, а у програму је учествовао и хор „Слово љубве”.

У оквиру Библиотеке Књига госта, као 47. књига објављена је збирка Најновији завет: изабране песме. Штампан је 53. број часописа Дисово пролеће.

ГРАД И КЊИГЕ


 

Књиге су ме научиле да се радујем пустошењу,

и због тога волим сударе армија и спаљене градове,

рушење торњева – падање на под свилених спаваћица,

ратнике на издисају и силоване девојке,

авионе у бришућем лету, почетак филма Apocalypse Now,

бродове који тону на дно

као остарели љубавници после екстазе у сан.

Књиге су ме научиле и да реч Бог може да не значи ништа.

 

Зато често одлазим у шетњу,

да умакнем празнини

која се после дуготрајног читања шири у мени,

на познатом путу од данас до сутра,

у бекству од једне до друге књиге,

собом опијени град ми се осмехује,

надајући се поновној блискости са мном.

 

Ослепео од читања,

дишем мирније него остарели љубавници,

и ходам страном улице која је у сенци,

затварајући и опет отварајући књиге,

не разазнајући ни смисао ни слова,

изнова и изнова,

док језик не посечем о корице

и не осетим пољубац без усана,

последњи плод љубави која умножава

фантоме, књиге, пустошења,

док ме, без експлозије,

као књигу не заклопи велико и благо ништа.

ГРАД И КЊИГЕ


 

Књиге су ме научиле да се радујем пустошењу,

и због тога волим сударе армија и спаљене градове,

рушење торњева – падање на под свилених спаваћица,

ратнике на издисају и силоване девојке,

авионе у бришућем лету, почетак филма Apocalypse Now,

бродове који тону на дно

као остарели љубавници после екстазе у сан.

Књиге су ме научиле и да реч Бог може да не значи ништа.

 

Зато често одлазим у шетњу,

да умакнем празнини

која се после дуготрајног читања шири у мени,

на познатом путу од данас до сутра,

у бекству од једне до друге књиге,

собом опијени град ми се осмехује,

надајући се поновној блискости са мном.

 

Ослепео од читања,

дишем мирније него остарели љубавници,

и ходам страном улице која је у сенци,

затварајући и опет отварајући књиге,

не разазнајући ни смисао ни слова,

изнова и изнова,

док језик не посечем о корице

и не осетим пољубац без усана,

последњи плод љубави која умножава

фантоме, књиге, пустошења,

док ме, без експлозије,

као књигу не заклопи велико и благо ништа.

Цитат

„Када бих био песник” јесте аутопоетичка сентенца. Она подразумева незаокруженост, незавршеност. Отвореност певања јесте поезија као што је отвореност друштвене или онтолошке тамнице – живот. Замислите да тврдите: „Ја сам песник.“ Тада би се песништво изложило нужности сопственог завршетка, а ви се претворили у споменик самоме себи: био би то, дакле, крај и књижевности и аутора. Овако формулисаном иманентном незавршеношћу, моја поезија остаје отворена једном кондиционалу будућег. Смисао поезије и живота, ако хоћете, сагледавајући у догађају оног долазећег: нас, поезије, оног „лопова у ноћи“. Нема краја, ни почетка нема, нема јесам, ЈА, има само могућности да се тек постане, и то по цену да и та могућност измиче, одлази даље. Смисао поезије јесте – као сваке културне делатности – утолико смисао уколико је у перманентном настајању.

Драган Бошковић, интервју за  Дисово пролеће, бр. 53, мај 2022, стр. 9.

Збирке песама


Наслов Издавач Година
Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона Књижевна омладина Србије, Београд1998
У једном телуПлато, Београд2003
ИсаијаНародна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево2006
The ClashКултурни центар Новог Сада2016
Аве Мариа!Д. Бошковић, Београд2018
Breaking The WavesНародна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево2019
ÚristenД. Бошковић, Београд2020
Најновији завет: изабране песмеГрадска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак2022
Сандиниста: (три црвене поеме)Суматра издаваштво, Шабац2022

Експонати