ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ (7.
11. 1960)
Биографија
Драган Јовановић Данилов рођен је 7. новембра 1960. у Пожеги. Студирао је
права и историју уметности на Београдском универзитету.
Као песник, објавио је више поетских збирки, учествовао на међународним
књижевним фестивалима и држао самосталне песничке вечери са читањем поезије
широм Француске. Песме су му превођене и заступљене у антологији New european poets (2008).
Добитник је Бранкове, Змајеве, Просветине, Виталове награде „Златни
сунцокрет“, награда „Васко Попа“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, „Оскар
Давичо“, „Стеван Пешић“, Награде Српске академије наука и уметности из фонда
„Бранко Ћопић“, „Димитрије Митриновић“, признања „Јефимијин вез“ и „Песма над
песмама“, међународних „Велике базјашке повеље“ и „Pro creation“.
Аутор је књиге аутопоетичких есеја Срце
океана (1999), романа Алманах
пешчаних дина (1996), Иконостас на
крају света (1998), Отац ледених брда
(2009), Таласи београдског мора (2013),
Шта снег прича (2016) и Јелен ноћи (2022).
Другу област његовог рада чини ликовна критика. Написао је монографије
сликара Василија Доловачког, Љубодрага Јанковића Јалета и Зорана Настића, преко
двеста текстова за каталоге ликовних изложби и поставио две ауторске изложбе (Метафизика цртежа и Медитеранска озарења, 1999. у ваљевској Модерној галерији и 2002. у
чачанском Дому културе).
Живи у Пожеги, где ради као директор Градске галерије и Народне библиотеке.
Дисово пролеће
„Дисова награда“ Драгану Јовановићу Данилову уручена је на завршној вечери
свечаности које су трајале од 8. маја до 1. јуна 2012. године. Церемонију
посвећену добитнику, Вино с вулкана,
употпунили су Драган Хамовић, Саша Радојчић, Драган Бошковић, Радмила Лазић и
Александар Лаковић. Стихове лауреата говорили су Андријана Виденовић и Милош
Цветковић, драмски уметници.
Аутор изложбе и каталога Данилов,
играч стакленим перлама је мр Маријана Матовић. Збирка Вино с вулкана објављена је у Библиотеци Књига госта, као 38. издање. Штампан је и 43. број
часописа Дисово пролеће.
Жив је само слух
Оног који
чује хуку океана.
Немогућност да се
сагледа
једина је
очевидност.
Доскора су били у
тешком крзну,
иза срчаног
залиска, а сад,
лепши од коби,
излазе из својих
вучјих јазбина што
буде илузију
о заштићености.
Далеко од будности стражара
лелујају се, не
тежи од дечије руке,
плешу грациозни и
неми
на обалама крај
тајновите воде,
где чује се мукли
одјек бајања.
Месечари су увек
искрени
када их нешто
питамо у сну.
Само у тајни њихове
душе се буде.
Док прелазе преко
ноћног мора,
њихово једино
проклетство је –
буђење.
Свет је окрутан и
не може бити бољи.
Жив је само слух
Оног који
чује хуку океана.
Немогућност да се
сагледа
једина је
очевидност.
Доскора су били у
тешком крзну,
иза срчаног
залиска, а сад,
лепши од коби,
излазе из својих
вучјих јазбина што
буде илузију
о заштићености.
Далеко од будности стражара
лелујају се, не
тежи од дечије руке,
плешу грациозни и
неми
на обалама крај
тајновите воде,
где чује се мукли
одјек бајања.
Месечари су увек
искрени
када их нешто
питамо у сну.
Само у тајни њихове
душе се буде.
Док прелазе преко
ноћног мора,
њихово једино
проклетство је –
буђење.
Свет је окрутан и
не може бити бољи.
Ја сам превасходно песник који пише из чисте индивидуалистичке обести. У мојој поезији ерос и агапе су нераздвојиви. Ерос као потврђивање животне силе, као моћ која долази из нерационалног знања храни најдубље поетско знање. Није потребно ићи у Индију да би се нашао заум. Најбитније је колико дубоко пониремо у нешто. Јер песма, слика, уметничко дело долази из несвесних дубина, из царства мајки. У песми оно што открива и пролази кроз зид јесте инстинкт, моћ непознатог. До песме се долази инстинктивно. Поезија настаје из моћних, скривених сила које су смештене у несвесним дубинама бића. Велика песма настане из непредвидљивог расуђивања и сагледавања када ствари измакну контроли. Они који све ово преживе суочиће се, несумњиво са почетком стравичне економске кризе која ће уследити. Али ће поезија преживети. Предвиђам поезији велику будућност. Зашто? Зато што је поезија спор медиј. А све што је споро то је и дуговечно. Поезија је борба за спасење душе.
Драган Јовановић Данилов, интервју за РТС,
30. 3. 2020.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Јеленак у врту: хаику | Књижевно друштво Развигор, Пожега | 1989 |
| Еухаристија | Књижевна заједница Новог Сада | 1990 |
| Енигме ноћи: (спи)ритуали | Епоха: Пожега; Књижевна заједница Новог Сада | 1991 |
| Пентаграм срца: (ронда, успаванке, баладе, блузови) | Светови: Нови Сад; Свитак: Пожега | 1992 |
| Кућа Бахове музике | Нолит: Београд; Светови: Нови Сад; Међај: Ужице | 1993 |
| Живи пергамент | Просвета, Београд | 1994 |
| Европа под снегом: (тиха књига о бескрају) | Просвета, Београд | 1995 |
| Дубока тишина | Културно-просветна заједница Ужице | 1996 |
| Пантокр(е)атор: (о нежности и тежини) | Кадињача: Ужице; Просвета: Београд | 1997 |
| Глава харфе (са Дивном Вуксановић) | Просвета: Београд; Арт: Ужице | 1998 |
| Алкохоли с југа | БМГ, Београд | 1999 |
| У ружином огледалу: љубавне песме | Зограф, Ниш | 2001 |
| Концерт за никог | Књижевна општина Вршац | 2001 |
| Соба ношена крилима | Дом културе „Пиво Караматијевић”, Прибој | 2003 |
| Хомер предграђа | Светови, Нови Сад | 2003 |
| Гнездо над понором | Народна књига – Алфа, Београд | 2005 |
| Мемоари песка | Завод за уџбенике, Београд | 2008 |
| Ватра испод снега | Каирос, Сремски Карловци | 2010 |
| Моја тачна привиђења | Архипелаг, Београд | 2010 |
| Кад невине душе одлазе | Спомен-парк Крагујевачки октобар, Крагујевац | 2011 |
| Симетрија вртлога | Културни центар Новог Сада | 2014 |
| Вино с вулкана | Градска библиотека Чачак | 2012 |
| Говорити с водопадим | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2016 |
| Ум подивљале реке | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2018 |
| Чувар бележнице: изабране и нове песме | Фондација Група север, Нови Сад | 2019 |
| Линк |
|---|
| Вино с вулкана - Дигитална библиотека Градске библиотеке Чачак |
| Беседа прилоком доделе Дисове награде 2012. године |
| Светски дан поезије у Матици српској |
