ДУШАН КОСТИЋ (23. 1. 1917 ‒ 19. 10. 1997)

Биографија

Душан Костић је рођен у Пећи, 23. јануара 1917. године. Детињство је провео у Плаву, завршио гимназију у Беранама и студирао књижевност на београдском Филолошком факултету. Од четрнаесте године писао је поезију, чији је револуционаран дух дочекиван са одушевљењем код омладине. Власти су га због тога више пута приводиле.

Борио се у Другом светском рату као партизан. Своја комунистичка уверења наставио је да брани и кроз каснији књижевни рад. Био је уредник Радио Београда и листова Борба, Књижевне новине, Младост, Савременик и Књижевност. Објављивао је репортаже и путописе са бројних новинарских задатака широм света.

Као песник, написао је више запажених збирки пре него што се на подстицај Воје Царића и Ахмета Хромаџића, а нарочито после успеха поеме Градић Јеленгај, окренуо књижевности за децу. Од тада је објавио и неколико романа са ратном тематиком: Сутјеска, Глува пећина, Модро благо, Гора Коштанова.

Добитник је Змајеве награде (1979), Награде Удружења књижевника Србије (1954), „Горановог вијенца” (1981) и Октобарске награде Херцег Новог (1976).

Преминуо је 19. октобра 1997. у Мељинама код Херцег Новог. 

Дисово пролеће

Плакета са Дисовим ликом Душану Костићу уручена је 13. маја 1977. на свечаности четрнаестог Дисовог пролећа. Пред Дисовим спомеником је о смислу поезије говорио Мирослав Ђуровић, а стваралаштво лауреата представили су Сретен Петровић и Миливоје Марковић. Стихове Владислава Петковића Диса и Душана Костића казивали су драмски уметници Џевад Хоџић, Васа Пантелић, Бранка Стојковић и Ксенија Јовановић. Костићева збирка Балада мене крај мостова штампана је у едицији Књига госта чачанске Библиотеке.