Биографија

ГУСТАВ КРКЛЕЦ (23. 6. 1899 ‒ 2. 11. 1977)

Биографија

Густав Крклец рођен је 23. јуна 1899. у месту Удбиња недалеко од Карловца. Одрастање у загорском Марушевцу, у који се породица преселила због очеве службе, веома је утицало на његово стваралаштво. Кратко је студирао агрономију у Бечу, да би се с повратком у Загреб уписао на филозофију и придружио књижевном клубу експресиониста.

Прву песму, Пут кроз ноћ, објавио је 1918. у часопису Књижевни југ. Са А. Б. Шимићем и Н. Милићевићем покренуо је лист Јуриш (1919). Опробао се у писању драма (рапсодија Гробница, 1919) и прозе (Бескућници: роман изгубљеног нараштаја, 1921). Једно време је у Прагу био студент режије и асистент Карела Чапека (1921). Године уочи Другог светског рата проводи у Београду, као уредник „Нолита”.

По завршетку рата вратио се у Загреб, где остаје до краја живота. Поред професионалног бављења писањем, био је уредник Накладног завода Хрватске, новинар, председник Матице хрватске, Друштва књижевника Хрватске и Савеза књижевника Југославије. Редовни члан ЈАЗУ постаје 1951. године. Награда „Владимир Назор” за животно дело уручена му је 1968. године.

Писао је есеје, путописе, фељтоне и афоризме, преводио са руског, немачког, словеначког и чешког језика. Критичке записе и есеје објављивао је под псеудонимом Мартин Липњак. Значајан опус оставио је и на пољу књижевности за децу. Објављивао ју је у часопису Радост, чији је један од оснивача, а Змајеву награду је добио 1962. године.

У браку са Персидом Карснијевић добио је рано преминулог сина Срђана и кћи Гордану. У другом браку са Мирјаном Јовановић добио је кћи Катарину.

Преминуо је у Загребу, 2. новембра 1977. године. Сахрањен је на Мирогоју у Загребу.

Цитат

Бојим се да ће, једнога дана, цела наша књижевност пасти под стечај. Ето, ја бих још толико тога хтео да вам кажем о Америци и Русији, о Јесењину, о Романову, о Фербанксу, о Богу, о Сејфулини, чарлстону, Мајаковском, о својим, рецимо, плановима, о будућности поезије, о односима наше књижевности према светској, о антологијама и о женама, али се просто нема када: у три часа ме чека комисија на Продуктној берзи да прегледамо неке шљиве. Немојте се тако иронично смешкати. Ја сам чуо како Црњански воли журнализам и географију, и како му те ствари дају подстрека и инспирације. Васић их налази у адвокатури, Григорије у политици, Тин у Скадарлији, Растко у дипломацији – Ви сигурно  не у интервјуима – али, верујте, и то је лепо кад човек узме у шаку прегршт пшенице или зоби и кад само по мирису, боји и тежини осети њено порекло, кад у таквој прегршти пшенице добије потајну визију оне дивне љубичасте Метохије, или мутног, разливеног Баната, или распојасаног Срема. То је само доказ, драги мој пријатељу, да је поезија свуда и на сваком месту – као Бог.

Густав Крклец, у разговору са Бранимиром Ћосићем,

објављеном у књизи Десет писаца – десет разговора,

Збирке песама

Линкови

Експонати