Биографија

ИЗЕТ САРАЈЛИЋ (16. 3. 1930 ‒ 2. 5. 2002)

Биографија

Босанскохерцеговачки песник, преводилац и историчар филозофије Изет Кико Сарајлић, рођен је у Добоју 16. марта 1930. године. Детињство је провео у Требињу и Дубровнику, а са поласком у Другу мушку гимназију преселио се у Сарајево, где проводи скоро читав будући живот.

Још као средњошколац је, са Јосипом Лешићем и Иваном Фоглом, основао литерарну секцију при омладинском Културно-уметничком друштву. Прву збирку, У сусрету, објавио је са деветнаест година. Дипломирао је на Филозофском факултету, где касније почиње да ради као редовни професор, али се још за време студија почео бавити новинарством и писањем поезије. Сарађивао је са издавачким предузећем „Веселин Маслеша”, у коме је обављао дужност главног уредника.

Као члан Друштва писаца Босне и Херцеговине, 1962. године је покренуо међународну манифестацију „Сарајевски дани поезије”, заједно са Ахметом Хромаџићем, Велимиром Милошевићем, Хусеином Тахмишчићем и Владимиром Черкезом. Исте године оженио се својом великом инспирацијом Идом Калаш,  која је готово пола века била главна тема многих његових песама.  Са њом је добио кћерку Тамару.

Од 1984. био је дописни, а од 1995. редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Припадао је Удружењу интелектуалаца „Круг 99”. Поезија му је превођена на четрдесет светских језика. Добитник је Двадесетседмојулске награде (1963), Друге награде Савеза Јеврејских општина Југославије (1971), Плакете Дисовог пролећа (1982), Змајеве награде (1984), Награде „Бранко Миљковић” (1987), Награде ЗАВНОБиХ за животно дело (1989), италијанских награда „Mediteranneo” (1997), „Premio Finaleinsieme” (1998) и „Алберто Моравија” (2001), турског „Ергувана” (1997) и Шестоаприлске награде града Сарајева (2002).

Изет Сарајлић је преминуо 2. маја 2002. године. Постхумно је проглашен почасним грађанином Салерна у Италији.

Дисова награда

Изету Сарајлићу је Плакета са Дисовим ликом додељена 21. маја 1982. године. У оквиру свечаности, пред Дисовим спомеником, о стваралаштву књижевника изван престонице говорио је песник Љубиша Ђидић. У свечаној дворани Дома културе Сарајлићевом песништву је свој говор посветио песник из Сарајева Стеван Тонтић, а стихове су казивали Растко и Љубивоје Тадић, драмски уметници.

У оквиру библиотеке Књига госта, као девета књига објављена је збирка Неко је звонио, као и цдванаести број листа Дисово пролеће.

МАЛА НОЋНА МУЗИКА

МАЛА НОЋНА МУЗИКА

Цитат

Треба да кажем да спадам у ону групу пјесника који не траже своју пјесму. Моје није да је тражим, њено је да потражи свог аутора. Зато не бих могао говорити о ономе о чему се често говори у литератури, о мукама стварања. Ја и моја пјесма смо се доста лако налазили. Ствар је у томе што ја ужасно волим да пишем. Баш пјесме.

Изет Сарајлић у разговору са Милошем Јевтићем,

Поезија као облик живота,

објављеном у Политици, год. 87, бр. 27465 (24. март 1990), стр. 13.

Збирке песама

Линкови

Експонати