ЈУРЕ КАШТЕЛАН (18. 12. 1919 ‒ 24. 2. 1990)

Биографија

Јуре Каштелан, хрватски књижевник и преводилац, рођен је 18. децембра 1919. у Закучцу код Омиша. Класичну гимназију у Сплиту завршио је 1938. године, а Филозофски факултет у Загребу 1949. када је дипломирао на групи за славистику. На истом факултету је 1956. докторирао, са тезом о поезији Антуна Густава Матоша.

Још као средњошколац укључивао се у рад књижевних клубова и редакције часописа, а током студија учествује у антирежимским демонстрацијама и опозиционом друштву „Свјетлост”. Књижевне критике је до Другог светског рата објављивао у Хрватској смотри, Јадранској вили, Јадранској стражи, Новом добу, Хрватској ревији, Јадранском дневнику, Сјемену и Омладини. Прву збирку песама, Црвени коњ (1940), коју је објавио као самиздат са илустрацијама Еде Муртића, власт заплењује и уништава готово целокупни тираж.

Каштелан се од 1942. године активно укључио у народноослободилачку борбу, био члан ратне редакције листа Слободна Далмација и учесник Конференције културних радника, одржане 1943. на Хвару. Афирмисао се као изразито ангажован партизански песник, а своје ратно искуство преточио у касније циклусе и поеме, као што су Пијетао на крову и Тифусари. У погледу стила, највише се угледао на Лорку и Оскара Давича.

После ослобођења, све до пензије радио је у редакцијама различитих новина и издавачких кућа, као и на Катедри за југословенску књижевност Филозофског факултета у Загребу (од 1949). Две године (1956–1958) био је ангажован на Сорбони као лектор за српскохрватски језик. Писао је есеје, драме, расправе и чланке, преводио са италијанског, шпанског, француског, руског и македонског језика.

Награду „Владимир Назор” за животно дело добио је 1984. године, а „Горанов вијенац” за читав песнички опус додељен му је 1986. године Поред тога, био је лауреат Назорове награде (1965), Награде АВНОЈ-а (1978), Змајеве награде, Награде града Загреба, Награде „Слободне Далмације” за животно дело (1989). Један је од потписника Новосадског договора о заједничком српскохрватском језику (1954). Редовни члан Југословенске академије знаности и умјетности постао је  1980. године, а од 1985. до краја живота водио је Завод за књижевност и театрологију.

Преминуо је у Загребу, 24. фебруара 1990. године.

Дисово пролеће

Свечаност уручења Дисове награде Јури Каштелану одржана је 16. маја 1980. године. Након отварања изложбе књига и докумената о песништву лауреата, на свечаној приредби у Великој дворани Дома културе о његовом стваралаштву говорио је Тоде Чолак. Каштеланове стихове казивали су драмски уметници из Београда и Загреба, Јован Милићевић и Тонко Лонза. Збирка Коњиц без коњика штампана је у Библиотеци Књига госта као седмо издање, а у часопису Градац (година 7-8, бр. 37-38, новембар-децембар 1980/јануар-фебруар 1981) објављени су текст Тода Чолака о песнику и одломак из споменуте збирке.

ДИВЉЕ ОКО

Тонем у своје дно

као птица у небо, као свјетлост у таму.

Гуши ме поплава давно пресушена плача.

Вјетар завирује у мој напуштени свијет

у којем се камен претвара у прашину.

Тамна слико у којој све нестаје, још

ме гледа дивље око свјетлости.

Бљесак муње.

ДИВЉЕ ОКО

Тонем у своје дно

као птица у небо, као свјетлост у таму.

Гуши ме поплава давно пресушена плача.

Вјетар завирује у мој напуштени свијет

у којем се камен претвара у прашину.

Тамна слико у којој све нестаје, још

ме гледа дивље око свјетлости.

Бљесак муње.