Биографија

ЉУБОМИР СИМОВИЋ (2. 12. 1935)

Љубомир Симовић је рођен 2. децембра 1935. године у Ужицу. У родном граду је завршио основну и средњу школу, а дипломирао на Катедри за југословенску књижевност и српскохрватски језик Филолошког факултета у Београду. Као студент, био је члан редакције књижевног листа Видици.

За лирско, драмско и прозно стваралаштво, Симовић је добио бројна признања: Змајеву, Награду „Бранко Миљковић”, „Милан Ракић”, Плакету са Дисовим ликом, награде „Десанка Максимовић”, „Лаза Костић”, „Стефан Митров Љубиша”, „Исидора Секулић”, „Ђура Јакшић”, „Раде Драинац”, „Васко Попа”, „Јован Дучић”, „Исидоријана”, „Извиискра Његошева”, „Златни крст кнеза Лазара”, „Златни кључ Смедерева”, Рачанску повељу, Жичку хрисовуљу, Беловодску розету... Добитник је Октобарске награде града Београда, Седмојулске награде Републике Србије и Награде „Браћа Карић”.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 15. децембра 1988. године, а за редовног 27. октобра 1994. године. Приступна беседа, коју је одржао 20. маја 1995. године, носила је наслов Стерија међу маскама.

Симовић је аутор четири драме: Хасанагиница (1973), Чудо у Шаргану (1974), Путујуће позориште Шопаловић (1985) и Бој на Косову (1988, друга верзија 2002). Представе по његовим текстовима  игране су на многим сценама бивше Југославије и на позоришним фестивалима широм света. Четвороструки је добитник Стеријине награде (три пута награђен за текст, а последњи пут за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе).

Написао је роман-хронику Ужице са вранама, дневник снова Сневник (1998) и књигу есеја о српским песницима Дупло дно, која је први пут објављена 1983, а касније у сваком наредном издању допуњавана новим текстовима.

Симовић је написао и пет књига разговора, чланака, дневника, анализа и коментара актуелних дешавања крајем прошлог и почетком овог века: Ковачница на Чаковини (1990), Галоп на пужевима (1994), Нови галоп на пужевима (1999), Гуске у магли (2005), Обећана земља (2007), Титаник у акваријуму (2013)  и Жабе у реду пред поткивачницом (2016). Исте године, објављена је књига путописа До Оба и Хунагпуа.

До пензионисања је радио у Радио Београду, као уредник емисија из књижевности. Преминуо је 17. априла 2025. године

Дисово пролеће

Гост 26. Дисовог пролећа био је књижевник Љубомир Симовић. Симовићеве и стихове Владислава Петковића Диса у дворишту Народног музеја казивали су драмски уметници Катарина Гојковић и Милош Жутић. На сцени Дома културе, 18. маја 1989. године, Симовићево дело тумачили су Звонимир Костић и Павле Зорић, а изложбу књига о лауреату приредила је Милица Баковић. У оквиру едиције Књига госта, као 16. књига штампана је Симовићева збирка Храст на Повлену, а изашао је и 19. број листа Дисово пролеће.

ГОСТ ИЗ ОБЛАКА

Скочањеним рукама пригрћући

ћебе око промрзлих рамена

с ногама у мојим цокулама

неки се бог крај наше пећи греје.

Жене у пећ трпају цепанице,

греју воду за купање, черупају кокош,

кувају му чајеве, привијају

ракијаве и зејтињаве облоге,

износе погачу, крушке из водњике,

лубеницу из сандука зоби,

из подрума доносе ракију,

с тавана скидају

буђаве шунке, сиреве пуне црва.

Док се он греје, док једе и пије,

и док једући и пијући, слуша

њихове молитве, које не разуме,

ја, бос и гладан,

кроз прозор гледам у мрак:

снег завејава кубик дрва.

ГОСТ ИЗ ОБЛАКА

Скочањеним рукама пригрћући

ћебе око промрзлих рамена

с ногама у мојим цокулама

неки се бог крај наше пећи греје.

Жене у пећ трпају цепанице,

греју воду за купање, черупају кокош,

кувају му чајеве, привијају

ракијаве и зејтињаве облоге,

износе погачу, крушке из водњике,

лубеницу из сандука зоби,

из подрума доносе ракију,

с тавана скидају

буђаве шунке, сиреве пуне црва.

Док се он греје, док једе и пије,

и док једући и пијући, слуша

њихове молитве, које не разуме,

ја, бос и гладан,

кроз прозор гледам у мрак:

снег завејава кубик дрва.

Цитат

Не само штампање нове књиге, него и штампање сваке нове песме, и данас доживљавам са истим нестрпљењем и узбуђењем као кад сам био млад песник. То значи да ми је све то и данас исто толико важно и узбудљиво као што је било на почетку. А зашто је то тако? Вероватно зато што се у писање увк улаже све, а када улаже све, човек не може остати равнодушан. Песнику стално гори под ногама.

Љубомир Симовић у разговору са Милошем Јевтићем,

 објављеном у књизи  Радост читања,  „Службени гласник”, 2011, стр. 84.

Збирке песама

Линкови

Експонати