МИЛОСАВ ТЕШИЋ (7. 11. 1947)

Биографија

Милосав Тешић рођен је 7. новембра 1947. године у Љештанском код Бајине Баште.  Првенац је оцу Теши и мајци Милици, рођеној Марјановић. Прва четири разреда основне школе, Милосав Тешић похађа у родном месту, а потом постаје ученик школе у оближњим Костојевићима. У ужичкој гимназији матурира 1966. године и уписује Војну академију, али убрзо постаје студент Више педагошке школе на Одеску за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Наредне године објављује прву песму насловљену Село на станицама ужичког гласила Вести које је расписало конкурс за најбоље литерарне радове младих. По завршетку Више школе, наставља студије на Филолошком факултету у Београду, где дипломира на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Кратко је радио као професор Економске школе у Зворнику, а потом одлази на одслужење војног рока у Школу резервних официра у Билећи. Са Милицом Радовић ступа у брак у коме ће се родити кћери Весна и Ђурђа.

            Године 1972. уписује постдипломске студије на смеру Наука о језику Филолошког факултета у Београду и запошљава се у Институту за српскохрватски језик. На пословима обрађивача, редактора и уредника Речника српскохрватског књижевног и народног језика провешће читав радни век, све до одласка у пензију 2012. године. Након тога наставља сарадњу са младим лексикографима.

            Његова магистарска теза Говор Љештанског, одбрањена 1974. године, објављена је у Српском дијалектолошком зборнику.

            Добитник је Награде „Милош Црњански”, Награде листа Борба за књигу године, Змајеве награде Матице српске, Награде „Бранко Миљковић”, Награде листа Борба за најбољу песничку књигу, Рачанска повеља, Награда „Станислав Винавер”, „Просветина” награда, Награда „Бранко Ћопић”, Перо деспота Стефана Лазаревића, Награде „Нек теку реке”. На Преображење 1997. године у манастиру Жичи додељена му је Жичке хрисовуље, а у организацији краљевачке Библиотеке одржан је научни скуп о његовом песнилком делу. У издању „Нолита”, са предговором Радивоја Микића 1998. године излазе Тешићеве Изабране песме, а у редовном колу Српске књижевне задруге 1999. године излази лирски спев Седмица са предговором Александра Јовановића, који је овенчан наградама „Јован Дучић”, „Меша Селимовић” и „Кнез Павле Карађорђевић”. Поводом Дисове награде, додељене у Чачку 2001. године, излази му збирка Бубњалица у пчелињаку, а за књигу изабраних песама У крсту земље коју је објавио Глас српски из Бањалуке, добија Награду Шушњар. Народна библиотека „Стефан Првовенчани” 2002. године му објављује књигу поетске прозе Са станиша брезових дедова, а наредне године за песму Гром о Светом Сави припало му је признање Заплањски Орфеј.

За целокупно песничко дело 2004. године додељена му је Награда „Десанка Максимовић”. Тим поводом, излази зборник о његовом песништву и избор песама У тесном слопу, за коју добија Награду „Скендер Куленовић”. За песничку збирку Дар и коб (2006) награђен је Наградом „Јефимијин вез”, а за опус је награђен Златним крстом кнеза Лазара у Грачаници. У издању Завода за уџбенике излази збирка песама Млинско коло 2010. године, а исте године, на Сретење, Орашцу, уручена му је Награда „Одзиви Филипу Вишњићу” и штампан је тематски избор Тешићевих песама Гром о Светом Сави. Уследила су признања „Змај Огњени Вук” у Смедереву, „Петровдански вијенац” у Калиновику, „Велика Базјашка повеља” у Румунији и Видовданска повеља у Сокоцу, као и Награда града Београда за област књижевности, која му је додељена за збирку Ветрово поље (Калиновик, 2011). Књижевну награду „Ramonda Serbica” примио је у Сићеву 2014. године, а Награду „Библиос” у Обреновцу исте године.

До краја друге деценије 21. века, објавио је ново издање спева Седмица допуњено глосаром, поему Калопера Пера, за коју је награђен Драинчевом наградом, збирку песама Привид круга, избор поезије и прозе Жеравија вода, као и  двојезично издање књиге Млинско коло. Године 2018. за песму Плава гробница други пут му је припала награда „Заплањски Орфеј”, а уручен му је и Орден друштва српско-руског пријатељства.

О његовој поезији објављена су три зборника: Милосав Тешић, песник (уред. Александар Јовановић и Драган Хамовић, Краљево 1998), Поезија Милосава Тешића (прир. Нада Мирков, Београд 2005) и Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића (уред. Јован Делић и Александар Јовановић, Београд–Требиње 2016)

Тешић се бави и есејистиком. Објавио је књигу Есеји и сличне радње (2004) и Певање и мера (2916), за коју му је припала Награда Ђорђе Јовановић. За штампу је приредио песничке књиге  Станислава Винавера и Момчила Настасијевића, објављене у едицији Арахна у издању Чигоја штампе.

Године 2000. постаје дописни, а шест година касније изабран је и за редовног члана САНУ.

Дисово пролеће

Лауреат 38. Дисовог пролећа Милосав Тешић примио је Дисову награду 18. маја 2001. године. Поред лауреата, чије стихове је казивао глумац Небојша Дугалић, пред чачанском публиком говорили књижевни критичари Бојана Стојановић Пантовић и Александар Јовановић. У музичком делу програма учествовала је Светлана Стевић. Са знаком 38. Дисовог пролећа, у едицији Књига госта, објављена је збирка песама лауреата Бубњалица у пчелињаку. Истим поводом публиковани су 32. број листа Дисово пролеће, који је уредила Даница Оташевић, као и каталог изложбе са допуном Тешићеве библиографије, рад Оливере Вуксановић и Марије Орбовић.