Биографија

МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ (1. 5. 1941 ‒ 28. 12. 2020)

Биографија

Милутин Петровић рођен је 1. маја 1941. године у Краљеву. Школовао се у Нишу и Београду. На књижевну сцену ступио је средином шездесетих година, као представник генерације настављача авангарде, али елиптичнијег стила и схватања песама као посебних пројеката.

Уређивао је часописе Књижевна реч, Књижевне новине и Relations, а покренуо и био главни уредник Источника и Поезије. Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник његовог првог Управног одбора. Заједно са Бориславом радовићем и Бранком Кукићем приредио је књиге Раше Ливаде Попрскан знојем казаљки; Атлантида; Карантин и О поезији.

Песме су му преведене на више страних језика и уврштене у издања антологија. Две књиге изабраних песама  су му преведене и објављене на француском језику: La tête sur le billot (1992) и Choix (2007). Добитник је награда „Милан Ракић”, „Васко Попа”, „Бранко Миљковић”, Плакете са Дисовим ликом” и Жичке хрисовуље.

Преминуо је у Београду, 28. децембра 2020. године. У библиотеци Института за књижевност и уметност  у Београду наредне јесени је организован научни скуп Поетички концепти Милутина Петровића.

Дисово пролеће

 Плакета са Дисовим ликом Милутину Петровићу је додељена на свечаностима 20. маја 1994. Испред Дисовог споменика, стихове лауреата и Владислава Петковића Диса интерпретирали су драмски уметници Петар Краљ и Мирјана Вукојчић. Радослав Петковић је говорио о песништву, а Зора Петровић и Мила Бакић приредиле су изложбу и каталог Милутин Петровић: прилог за библиографију. На сцени Дома културе стихове добитника говорили су Петар Краљ и Мирјана Вукојчић, а Саша Јеленковић и Драган Стојановић тумачили његову поезију. Горан Петровић је одржао беседу о Дисовом лику и делу.Друго издање Петровићеве збирке Промена заједнички су објавили Градска библиотека Чачак (едиција Књига госта, бр. 22) и часопис Градац (Библиотека Лађа). Штампан је и 24. број листа Дисово пролеће.

ЛАБУД ГЛЕДА, ГЛАВУ НЕ ПОМЕРА

Посматрао сам лабуда

док је свитало. У даљини

Белео се

Прошло је његово

Али ја имам лек

Прикуцаћу га на даске

Крила поломити Црнео се

Он зна Не могу то

да му учиним

Он грдно се вара

Кад пачјим кљуном

показује своју сагласност

Лагао сам те Лабуде

Лабуде Лабуде

Кад сам помињао даске

Имам ја нешто друго

за последње дане таквих

птичурина

Облак ти над главом

стоји             

Не померајућом

ЛАБУД ГЛЕДА, ГЛАВУ НЕ ПОМЕРА

Посматрао сам лабуда

док је свитало. У даљини

Белео се

Прошло је његово

Али ја имам лек

Прикуцаћу га на даске

Крила поломити Црнео се

Он зна Не могу то

да му учиним

Он грдно се вара

Кад пачјим кљуном

показује своју сагласност

Лагао сам те Лабуде

Лабуде Лабуде

Кад сам помињао даске

Имам ја нешто друго

за последње дане таквих

птичурина

Облак ти над главом

стоји             

Не померајућом

Цитат

... песме пишем нередовно. Или: повремено бележим, оловком, у свесци кад год ми рука крене, о ономе што ме у том трену, док записујем, заокупља, споља и изнутра. Или о ономе што ми из паmћења извирује, па чак и о могућим последицама свеукупног живота, онако како то ја видим. И то је све. Откад, наиме, не приступам наглом писању песама. Односно, то што бележим не обавезује ме нити ја желим да буде песма. Једноставно, то је запечаћена ствар. И таско, све до тачке кључања, до опсесије о књизи.

Милутин Петровић, у разговору са Слободаном Зубановићем и Михајлом Пантићем Књига је постала мој идеал, објављеном у књизи Десет песама – десет разговора, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 203.

Збирке песама

Линкови

Експонати