.jpg)
МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ (28. 11. 1928 ‒
17. 8. 2014)
Биографија
Миодраг Павловић је
рођен 28. новембра 1928. године у Новом Саду. Школовао се у Београду, где је
провео детињство. Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у
Београду 1954. године. Најпре се запослио као лекар, а потом радио као директор
Драме у Народном позоришту у Београду, на Универзитету у Новом Саду као
предавач историје српске поезије и као уредник значајних едиција које је
објављивало Издавачко предузеће „Просвета”.
Прве песме објавио је
у часопису Младост 1951. године. Већ
наредне године, излази збирка 87 песама.
Након ње, објављује бројне збирке песама и књиге есеја, прозна дела, а састављач
је и великог броја антологија.
Драме Миодрага
Павловића извођене су на београдским позоришним сценама, као и на радио
станицама у Београду, Келну, Баден-Бадену, Франкфурту и Лондону.
Павловић је бип потпредседник
Српског центра ПЕН клуба, као и члан редакције часописа Дело, Књижевност и Књижевне новине. Дописни члан САНУ
постао је 1978. године, а за редовног члана изабран је 1985. године.
Његова прва збирка,
87 песама, награђена је 1952. године
Наградом Удружења књижевника Србије, а за збирку драмских текстова Игре безимених награђен је Октобарском
наградом Београда 1963. године. За књигу песама Велика скитија добио је 1970. године Змајеву награду, а за књигу Поетика модерног Награду „Ђорђе
Јовановић”. Године 1970. уручен му је Златни венац Струшких вечери поезије, 1979.
године постао је лауреат Награде „Бранко Миљковић” за збирку Видовнице. За збирку Следства добио је 1986. награду „Раде
Драинац”, а добитник је и награда „Тодор Манојловић”, „Јован Дучић”, Жичка
хрисовуља, Златни крста кнеза Лазара, „Десанка Максимовић”. Године 1991. добио
је Октобарску награду за целокупно стваралаштво.
Дисово
пролеће
Миодраг Павловић био је главни гост 33. Дисовог
пролећа. О његовој поезији у Дому културе 24. маја 1996. године говорили су
Милован Данојлић и Павле Зорић, а стихове су казивали Анђа и Љубивоје Тадић. У
уметничком делу програма учествовале су Радмила Бакочевић и Мирјана Кршљак.
Библиотека је објавила Павловићеву књигу песама Небо у пећини, каталог изложбе о лауреату који је приредила Марија
Орбовић и 26. број листа Дисово пролеће.
Кроз каква друштва
треба још проћи,
кроз какве људске
видике,
кроз злоходнике,
пауке-војнике,
кроз шуме
пошасника,
кроз уши доушника,
треба још ићи уз
раме дволичника,
с напасником
облачити самуре,
с цариником
завлачити руке у мошње,
гледати пандуре
како бију по кичми!
Свуда се дигли
борци против откровења
и јашу велике коње,
вребају крв,
заседају праведнике
и сваког ко се јави
између човека и
бога, на брвну.
Куда ће они што се
клоне звери?
Браните се! Научите
песму!
Уђите кроз гусле у
мраморни ȍко,
певајте, орите се,
појте,
и стојте мирно кад
се зачује питање
ко ће међу вама да
затвори врата
славословите док се
храму не пробије теме,
стаклени прозор нек
се обрати мору
док не проклија
сиње срце,
жаморите, жуборите,
роморите,
нека вас нађе
светло као срп своје снопље,
као што мученичка
крв нађе своје копље,
ускликните,
утројте, узхвалите,
док се и лобањи не
отвори горњи вид
и песма не покуља
на слеме,
попевајте,
коледајте
усред овог рата
који сећање брише
научите пјесан, то
је избављење!
Кроз каква друштва
треба још проћи,
кроз какве људске
видике,
кроз злоходнике,
пауке-војнике,
кроз шуме
пошасника,
кроз уши доушника,
треба још ићи уз
раме дволичника,
с напасником
облачити самуре,
с цариником
завлачити руке у мошње,
гледати пандуре
како бију по кичми!
Свуда се дигли
борци против откровења
и јашу велике коње,
вребају крв,
заседају праведнике
и сваког ко се јави
између човека и
бога, на брвну.
Куда ће они што се
клоне звери?
Браните се! Научите
песму!
Уђите кроз гусле у
мраморни ȍко,
певајте, орите се,
појте,
и стојте мирно кад
се зачује питање
ко ће међу вама да
затвори врата
славословите док се
храму не пробије теме,
стаклени прозор нек
се обрати мору
док не проклија
сиње срце,
жаморите, жуборите,
роморите,
нека вас нађе
светло као срп своје снопље,
као што мученичка
крв нађе своје копље,
ускликните,
утројте, узхвалите,
док се и лобањи не
отвори горњи вид
и песма не покуља
на слеме,
попевајте,
коледајте
усред овог рата
који сећање брише
научите пјесан, то
је избављење!
Прилазак поезији, мој и других песника, мислим да је битно исти. Човек када пише песму и када се припрема да је пише се заиста, налази у посебном стању, нешто се са њим чудно догађа, као да се врло различити механизми, психички и ментални, одједном упрежу у једну исту кочију која треба да повуче нека необична кола или неки необичан догађај. Сваки песник, док пише песму, интензивно мисли, интензивно је концентрисан, тако и ја. Имам утисак да контролише ситуацију, да зна шта ради... Али када се сећате тог тренутка, знатно касније, видите да то уопште не може да се дозове, да се догађало са мном нешто друго него што сте мислили док сте то писали. Ипак сте били извршитељ неког замаха енергије која је тог тренутка у вама постојала. И тој енергији треба преиправити терен, треба начинити места, треба се у датом тренутку повући или пре тога. И због тога често изгледају особењаци.
Миодраг
Павловић у разговору са
Милошем Јевтићем, објављеном у књизи Радост
читања, Београд, „Службени гласник”, 2011, стр. 209.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| 87 песама | Ново поколење, Београд | 1952 |
| Стуб сећања | Ново поколење, Београд | 1953 |
| Мост без обала | Матица српска, Нови Сад | 1956 |
| Октаве | Нолит, Београд | 1957 |
| Млеко искони | Просвета, Београд | 1962 |
| Велика скитија | Свјетлост, Сарајево | 1969 |
| Светли и тамни празници | Матица српска, Нови Сад | 1971 |
| Хододарје: песме | Нолит, Београд | 1971 |
| Заветине | Рад, Београд | 1976 |
| Певања на виру | Атеље „Графика књиге ФПУˮ, Београд | 1976 |
| Карике | Светлост, Крагујевац | 1977 |
| Бекства по Србији | Слово љубве, Београд | 1979 |
| Видовница | Народна књига, Београд | 1979 |
| Дивно чудо: спев | Нолит, Београд | 1982 |
| Златна завада | Градина, Ниш | 1982 |
| Следство | Српска књижевна задруга, Београд | 1985 |
| Светогорски дани и ноћи | Јединство, Приштина | 1987 |
| Књига старослована | Српска књижевна задруга, Београд | 1989 |
| Одбрана нашег града | Смедеревска песничка јесен: „Наш гласˮ, Смедерево | 1989 |
| Он: поема | Братство-јединство, Нови Сад | 1989 |
| Улазак у Кремону: песме | Нолит, Београд | 1989 |
| Cosmologia profanata | Grafos, Београд | 1990 |
| Есеј о човеку: песме | Књижевна општина Вршац | 1992 |
| Песме о детињству и ратовима | Српска књижевна задруга, Београд | 1992 |
| Књига хоризонта | Просвета, Београд | 1993 |
| Небо у пећини | Уметничко удружење „Крајински кругˮ, Неготин | 1993 |
| Међустепеник: песме | Књижевна општина Вршац | 1994 |
| Бекства по Србији и Следства | „Ваљевска штампаријаˮ, Ваљево | 1995 |
| Небо у пећини | Градска библиотека Чачак | 1996 |
| Наук о души | Народна књига-Алфа, Београд | 1998 |
| Искон: (поезија I) | Просвета, Београд | 2000 |
| Извор: (поезија II) | Просвета, Београд | 2000 |
| Исход: (поезија III) | Просвета, Београд | 2000 |
| С Христом нетремице | Алдемо, Београд | 2000 |
| Живот у јарузи | Арка, Смедерево | 2006 |
| Рајске изреке | Завод за уџбенике, Београд | 2007 |
| Питао сам светлост | Арка, Смедерево | 2009 |
| Такозвани мртви: песме | Танеси, Београд | 2014 |
| Линк |
|---|
| Небо у пећини - Дигитална библиотека Градске библиотеке Чачак |
| Миодраг Павловић: каталог - Дигитална библиотека Градске библиотеке Чачак |
