× Latinica
Ћирилица
Рајко Петров Ного





Биографија

РАЈКО ПЕТРОВ НОГО (13. 5. 1945 28. 11. 2022)

Биографија

Рајко Петров Ного се родио 13. маја 1945. на Боријама код Калиновика (БиХ). Рано је остао без родитеља, тако да је заједно са братом послат у требињско сиротиште, а затим у интернат у Невесињу. Завршио је Учитељску школу, па Филозофски факултет у Сарајеву, одсек за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Исте године, 1968, оженио се Љиљаном Радановић и уписао постдипломске студије у Београду.

Магистрирао је 1977. на поезији Скендера Куленовића. Пре одласка из Сарајева (1980), радио је као уредник Издавачког предузећа „Веселин Маслеша“. Седамнаест година био је уредник у „БИГЗ“-у (1982-1999).

Прве песме објављује у студентским листовима Наши дани (1964) и Индекс (1965), док му дебитантска збирка Зимомора (1967) доноси „Бранкову награду“ и неподељену подршку критике. Добитник је великог броја награда, међу којима се издвајају Бранкова, Змајева, Виталов „Златни сунцокрет”, Жичка хрисовуља, „Меша Селимовић“, „Бранко Миљковић“, „Десанка Максимовић“, Награда Вукове задужбине и Велика награда Ивa Андрића.

Објавио је збирке есеја Јеси ли жив, На Вуковој стази, Сузе и соколари, саставио неколико антологија српских јуначких песама, написао мемоаре Запиши то, Рајко и Запиши и напиши, приредио поезију и путописну прозу Јована Дучића.

Од 1982. године живео је у Београду. Био је редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, дописни члан САНУ, члан Удружења књижевника Србије и професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, где је предавао књижевну критику и поезију.

Преминуо је 28. новембра 2022. у Београду.

Дисово пролеће

Завршна свечаност Дисовог пролеће, чији је лауреат Рајко Петров Ного раније тога дана положио венац крај бисте Владислава Петковића Диса, одржана је 26. јуна 2020. године. Пратећу изложбу и каталог Молитва за Недремано Око осмислила је Душица Брковић, а програм Поглед кроз Недремано Око приређен је у Великој сали чачанске Библиотеке.

Председник жирија Јован Делић говорио је о повезаности Дисове са поезијом Рајка Петрова Нога, који из здравствених разлога није био у могућности да остане до краја вечери, тако да је његова беседа накнадно емитована. Одабране стихове казивао је Радослав Рале Миленковић, а у програму су учествовали хор „Слово љубве”  предвођен диригентом Весном Ђуновић, музички састав „Поко рубато” и мајстор фруле Зоран Јевтић.У Библиотеци Књига госта је објављена збирка Вран гавран Дис, а из штампе је изашао и 51. број листа Дисово пролеће.  


ДОК ПАХУЉИЦЕ ЛЕТЕ


Све чешће бива тако у мени нема мене

И празан бунар тела одјекује ми туђе

Ја шапнем своје име а оно у ме блене

Не познаје ме ваљда па неће ни да уђе

 

У тај брисани простор где ме све чешће лиже

Бео језичак смрти нежно ко своје дете

Само ти буји паји земљици све си ближе

И густој успаванци на изворима лете

 

Само ти спавај синак – и тако све се љуља

На танком зраку свести у снегу задње зиме

Дубоко ко у гробу Мраз ти венчиће плете

 

Прирасти за колевку у уши наспи уља

Пуст ветар заборава избрисаће нам име

Труне крстача века Док пахуљице лете

ДОК ПАХУЉИЦЕ ЛЕТЕ


Све чешће бива тако у мени нема мене

И празан бунар тела одјекује ми туђе

Ја шапнем своје име а оно у ме блене

Не познаје ме ваљда па неће ни да уђе

 

У тај брисани простор где ме све чешће лиже

Бео језичак смрти нежно ко своје дете

Само ти буји паји земљици све си ближе

И густој успаванци на изворима лете

 

Само ти спавај синак – и тако све се љуља

На танком зраку свести у снегу задње зиме

Дубоко ко у гробу Мраз ти венчиће плете

 

Прирасти за колевку у уши наспи уља

Пуст ветар заборава избрисаће нам име

Труне крстача века Док пахуљице лете

Цитат

Поезија је памтивек и палимпсест. Она нас стално љуља тамо и овамо и зу се колективно и културно памћење провјерава у сопственом искуству. Чежња за припадањем у мене је, као у сваког сирочета, ваљда нешто наглашенија. Барем у поезији можеш бирати своје претке.

Рајко Петров Ного у разговору са Слободаном Зубановићем и Михајлом Пантићем, објављеном у књизи Десет песника – десет разговора, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 259.

Збирке песама


Наслов Издавач Година
ЗимомораСвјетлост, Сарајево1967
ЗверињакСвјетлост, Сарајево1972
БезакоњеПросвета, Београд1977
Родила ме тетка козаСвјетлост, Сарајево1977
Планина и почело Слово љубве, Београд1978
Лазарева субота: баладаСрпска књижевна задруга, Београд1989
На капијама раја: венац сонета Српска књижевна задруга, Београд1994
ЛирикаБИГЗ, Београд1995
Мало документарних детаљаБИГЗ, Београд1998
Недремано око: триптихСрпска књижевна задруга, Београд2002
Није све пропало: одзиви Филипу ВишњићуЗадужбинско друштво „Први српски устанак”, Орашац2004
Врата спасаГлас српски – Графика, Бања Лука2004
У Виловоме долу: изабране и нове песмеЗавод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, Београд2005
Јечам и калопер: глоса Српска књижевна задруга: Београдска књига, Београд2006
Не тикај у меЗавод за уџбенике, Београд2008
У долу шушти јечам: девет строфа једне повести Књижевна задруга Српског националног вијећа, Подгорица; Orpheus, Нови Сад,2013
Преко пепелаПравославна реч, Нови Сад2015
Сонет и смртСрпска књижевна задруга, Београд2017
Документарни детаљиНовости, Београд2019
Позни стихови„Штампар Макарије”, Београд, Ободско слово, Подгорица; „Херцеговина”, Требиње,2018
Мождани удар: песме и записиПравославна реч, Нови Сад2019
Вран гавран ДисГрадска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак2020
Са постеље боланог Дојчина: поемаПравославна реч, Нови Сад2022

Експонати