РАЈКО ПЕТРОВ НОГО (13. 5. 1945 ‒ 28. 11. 2022)

Биографија

Рајко Петров Ного се родио 13. маја 1945. на Боријама код Калиновика (БиХ). Рано је остао без родитеља, тако да је заједно са братом послат у требињско сиротиште, а затим у интернат у Невесињу. Завршио је Учитељску школу, па Филозофски факултет у Сарајеву, одсек за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Исте године, 1968, оженио се Љиљаном Радановић и уписао постдипломске студије у Београду.

Магистрирао је 1977. на поезији Скендера Куленовића. Пре одласка из Сарајева (1980), радио је као уредник Издавачког предузећа „Веселин Маслеша“. Седамнаест година био је уредник у „БИГЗ“-у (1982-1999).

Прве песме објављује у студентским листовима Наши дани (1964) и Индекс (1965), док му дебитантска збирка Зимомора (1967) доноси „Бранкову награду“ и неподељену подршку критике. Добитник је великог броја награда, међу којима се издвајају Бранкова, Змајева, Виталов „Златни сунцокрет”, Жичка хрисовуља, „Меша Селимовић“, „Бранко Миљковић“, „Десанка Максимовић“, Награда Вукове задужбине и Велика награда Ивa Андрића.

Објавио је збирке есеја Јеси ли жив, На Вуковој стази, Сузе и соколари, саставио неколико антологија српских јуначких песама, написао мемоаре Запиши то, Рајко и Запиши и напиши, приредио поезију и путописну прозу Јована Дучића.

Од 1982. године живео је у Београду. Био је редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, дописни члан САНУ, члан Удружења књижевника Србије и професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, где је предавао књижевну критику и поезију.

Преминуо је 28. новембра 2022. у Београду.

Дисово пролеће

Завршна свечаност Дисовог пролеће, чији је лауреат Рајко Петров Ного раније тога дана положио венац крај бисте Владислава Петковића Диса, одржана је 26. јуна 2020. године. Пратећу изложбу и каталог Молитва за Недремано Око осмислила је Душица Брковић, а програм Поглед кроз Недремано Око приређен је у Великој сали чачанске Библиотеке.

Председник жирија Јован Делић говорио је о повезаности Дисове са поезијом Рајка Петрова Нога, који из здравствених разлога није био у могућности да остане до краја вечери, тако да је његова беседа накнадно емитована. Одабране стихове казивао је Радослав Рале Миленковић, а у програму су учествовали хор „Слово љубве”  предвођен диригентом Весном Ђуновић, музички састав „Поко рубато” и мајстор фруле Зоран Јевтић.У Библиотеци Књига госта је објављена збирка Вран гавран Дис, а из штампе је изашао и 51. број листа Дисово пролеће.