САША
ЈЕЛЕНКОВИЋ (8. 8. 1964)
Биографија
Саша Јеленковић, вршњак
манифестације „Дисово пролеће“, рођен је 8. августа 1964. у Зајечару. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на
београдском Филолошком факултету.
По завршетку студија, дуже од десет година професионално се бавио
књижевношћу, уређивао поезију у часописима Реч
и Књижевна реч, био секретар Источника и Поезије током деведесетих.
Аутор је више поетских збирки, а стихови су му преведени на неколико светских
језика и објављивани у иностраним антологијама и часописима.
Четрнаест година био је директор Матичне библиотеке „Светозар Марковић“ и у
том периоду добио награду Библиотеке града Београда и Радио телевизије Србије, Златни библиотекар, која се додељује за
популарисање културе читања. Такође је лауреат признања „Милан Ракић“, „Васко
Попа“, Матићев шал, Дисова награда и стипендије „Борислав Пекић“ за синопсис
романа.
Живи и ради у Зајечару, као уредник листа Развитак и културног програма Библиотеке. Члан је српског ПЕН
центра и Српског књижевног друштва.
Дисово пролеће
Саши Јеленковићу је Дисова награда уручена у оквиру свечаности одржаних
између 11. и 21. маја 2020. На вечери посвећеној добитнику, насловљеној Оно што остаје, његове стихове је
говорио Небојша Дугалић, драмски уметник, а Јеленковићеву поезију тумачио је
књижевни критичар Ненад Шапоња. Филм о Дису и Дисовом лауреату, аутора Микија
Златића и према сценарију Данице Оташевић, премијерно је приказан истом приликом.
Милица Баковић је приредила изложбу и каталог Праг оностраног, а Књига о
сумњи објављена је као 36. издање Библиотеке Књига госта. Штампан је и 41. број часописа Дисово пролеће.
Не попуштај, нигде
нема тако вреднога спавача,
јер уснули раде на
стварању света, казао је песник
пре но што је
утолио глад за лепотом.
Ако има планина где
је ваздух млечан,
животиње сите, и
где костур древне лађе
скрива остатке
плена с похода што се,
несмотреношћу
песника претворио у лутање,
тада мируј, јер
склопљених очију сазнаћеш
где престаје лажна
предусретљивост номада
и почиње питомо
затезање омче. Учини још корак,
већ си бројне стопе
посветио размени
курварских огледала
за проказане књиге.
Не попуштај зато,
нико још није имао спавача
који, одсутан из
света, броји ударце чекића
о наковањ, док се
кује сабља којом докони ће бити
опчињени, а
гладнима пружиће прилику за одбрану
празног поседа.
Зато, спавај, падај све дубље у сан,
ефебе господствени,
песници ионако о истим
глупостима гуде. Не
мари да се пробудиш,
спавач се не плаши,
он истрајно усавршава
презирање света!
Не попуштај, нигде
нема тако вреднога спавача,
јер уснули раде на
стварању света, казао је песник
пре но што је
утолио глад за лепотом.
Ако има планина где
је ваздух млечан,
животиње сите, и
где костур древне лађе
скрива остатке
плена с похода што се,
несмотреношћу
песника претворио у лутање,
тада мируј, јер
склопљених очију сазнаћеш
где престаје лажна
предусретљивост номада
и почиње питомо
затезање омче. Учини још корак,
већ си бројне стопе
посветио размени
курварских огледала
за проказане књиге.
Не попуштај зато,
нико још није имао спавача
који, одсутан из
света, броји ударце чекића
о наковањ, док се
кује сабља којом докони ће бити
опчињени, а
гладнима пружиће прилику за одбрану
празног поседа.
Зато, спавај, падај све дубље у сан,
ефебе господствени,
песници ионако о истим
глупостима гуде. Не
мари да се пробудиш,
спавач се не плаши,
он истрајно усавршава
презирање света!
Из године у годину се питам како би свет изгледао када би сви писали поезију или када поезију не би писао нико? Претпостављам да би у оба случаја слика света постала слика празнине. Чега је превише, тога је и премало, и обрнуто. Поезија је потребна свима, чак и онима који уопште тога нису свесни, можда је њима најпотребнија.
Саша Јеленковић, у разговору са Зорицом Лешовић Станојевић Премало поезије на овомн свету,
објављеном у Чачанском Гласу, год.
77, бр. 21 (28. мај 2010), стр. 17.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Непријатна геометрија | Књижевна омладина Србије, Београд | 1992 |
| Оно што остаје: песме | Рад, Београд | 1993 |
| Херувимске тајне: песме | Нолит, Београд | 1994 |
| Краљевска објашњења | Уметничко друштво Градац, Чачак | 1998 |
| Књига о срцу | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2002 |
| Елпенорова писма | Народна књига – Алфа, Београд | 2003 |
| Елпенорово буђење | Друштво Источник, Београд | 2004 |
| Елпенори | Бранко Кукић: Чачак; Круг: Београд | 2006 |
| Књига о сумњи | Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак | 2010 |
| Гола молитва | Културни центар Новог Сада | 2013 |
| Педесет | Архипелаг, Београд | 2014 |
| Сећања почињу после смрти | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2017 |
| Гибралтар | Културни центар Новог Сада | 2018 |
| ВериЗен | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2020 |
| Линк |
|---|
| Књига о сумњи - Дигитална библиотека Градске библиотеке Чачак |
| Беседа приликом доделе Дисове награде 2010. године |
