× Latinica
Ћирилица
Слободан Зубановић





Биографија

СЛОБОДАН ЗУБАНОВИЋ (16. 3. 1947)

Биографија

Слободан Зубановић, песник, есејиста и путописац, рођен је у породици Анђелке и Војислава Зубановића 16. марта 1947, у Београду. Основну и средњу школу завршио је у родном граду. Студирао на Филолошком факултету. Од 1984. године имао је статус самосталног уметника, а од 1991. године истакнутог уметника.Радио је на пословима уредника за поезију, секретара и оперативног уредника листа Књижевне новине (1982–2001). Био је главни уредник часописа за поезију и теорију поезије Поезија (1996–2002) и главни уредник Књижевног магазина, месечника Српског књижевног друштва (од 2001. до 2010. године). Примљен је у Удружење књижевника Србије 1976. а од 2001. године члан је Српског књижевног друштва и један од његових оснивача. Члан је Српског ПЕН центра. Са супругом Славицом има сина Војислава.

Зубановићева поезија објављена је и у књигама изабраних песама: Дорћолски дисконт: у издању Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, Чачак, 2006,  Кад будем имао 64 године, коју су објавили Задужбина „Десанка Максимовић”, Просвета и Народна библиотека Србије, Београд, 2008. и Листајући ветар : изабране песме и редослед читања : избор ауторов, „Архипелаг”, Београд, 2021.. Песме Слободана Зубановића превођене су на енглески, руски, француски, италијански, пољски, румунски, белоруски, кинески, шведски, словеначки, македонски  и друге језике. О његовој поезији издати су зборници радова: Поезија Слободана Зубановића који је уредила Нада Мирков, а објавила Задужбина „Десанка Максимовић” 2010. године, и Поезија Слободана Зубановића у издању Матице српске, који су 2019. уредили Иван Негришорац и Ђорђе Деспић.

Са Михајлом Пантићем приредио је књига унтервјуа са значајним српским песницима  Десет песама – десет разговора (Матица српска, Нови Сад, 1992), а објавио је и књиге  есеја:  Скок преко сенке (Српска књижевна задруга, Београд, 1995), Море око Београда, записи о београдским песницима („Филип Вишњић”, Београд, 2005), Слик: есеји и чланци („Народна књига”, Београд, 2005), Атлас о Црњанском: есеји (Завод за уџбенике, Београд, 2007), Точак (Службени гласник, Београд, 2021. Аутор је путописа Друм за Кареју, објављеног у издању Источник у Београду  1998. године и у издању „Службеног гласника” из Београда 2018. године.

Зубановић је приредио бројне књиге: О светлости, о нежности, о мраку: изабране и нове песме Душана Вукајловића, постхумно издање, са Милутином Петровићем, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1995, Успомене поезије : избор из модерног српског песништва, објављен у часопису Поезија  2000. године, Сазвежђе Попа: петнаест година књижевне награде „Васко Попа”, „Хемофарм”, Вршац, 2009, Још једино ти можеш: поеме Раше Ливаде, са Дејаном Михајловићем, Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2009. године, Од случаја до поезије : искусво једног уредништва, „Службени гласник”, Београд, 2010.

Писац је бројних сценарија за текевизијске емисије посвећене српској поезији, култури и духовности.

Слободан Зубановић је добитник бројних награда. Припале су му: Змајева награда, награде „Десанка Максимовић”, „Васко Попа”, „Милан Ракић” и „Исидора Секулић”, „Нолитова” награда, Дисова награда и Награда „Бранко Миљковић”. Носилац је посебног признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије.

Дисово пролеће

Према одлуци жирија у саставу Мирослав Максимовић (предеседник), Владан Матијевић, Васа Павковић, Саша Радојчић и Драган Хамовић,  Дисова награду за 2006. године припала је Слободана Зубановића. Завршна свечаност одржана је у Великој сали Дома културе. О Зубановићевом стваралаштву говорили су Драган Хамовић, Васа Павковић и Саша Радојчић, а поезију лауреата ност Издавачка делатност 43. Дисовог пролећа обухватила је 33. број истоименог листа, збирку изабраних Зубановићевих песама Дорћолски дисконт, као и каталог изложне посвећене стваралаштву лауреата Пут међу путевима, чији аутор је Биљана Мијаиловић. 


ПОРУКЕ ГОСПОДИНА ДИСА

Гледам јутрос – јутро црно,

 црње од мастила којим је покушао

   бог да запише на шта се осврно:

       онај буџак где сам и ја пао.

 

Овде некад бејах; и то је доста.

     Мало се отворише врата свака.

         Кажем бејах – иза мора оста

            Завештање исред овог мрака.

 

Ако је боола и било, то је зато

   што је, у стварности, било рана.

      Ево, и овог часа, усред живота,

           снови су ми једина храна.

Све ће новости још једном доћи.

   Јутрос сам песму отпринтао ја.

      Чађаво јутро, врније од ноћи,

          Дижи се уз мене до знака сјаја.

 

Још нисам нашао модел, стих,

      да песма буде сасвим сама,

           као нагли одлазак вољених,

              или урлик – међу зидинама.

 

Људи се крећу, а мени стоје,

   у сенци што је сунце баца.

     Чекају стално – или се боје.

            изјаве који никад неће изрећи.

ПОРУКЕ ГОСПОДИНА ДИСА

Гледам јутрос – јутро црно,

 црње од мастила којим је покушао

   бог да запише на шта се осврно:

       онај буџак где сам и ја пао.

 

Овде некад бејах; и то је доста.

     Мало се отворише врата свака.

         Кажем бејах – иза мора оста

            Завештање исред овог мрака.

 

Ако је боола и било, то је зато

   што је, у стварности, било рана.

      Ево, и овог часа, усред живота,

           снови су ми једина храна.

Све ће новости још једном доћи.

   Јутрос сам песму отпринтао ја.

      Чађаво јутро, врније од ноћи,

          Дижи се уз мене до знака сјаја.

 

Још нисам нашао модел, стих,

      да песма буде сасвим сама,

           као нагли одлазак вољених,

              или урлик – међу зидинама.

 

Људи се крећу, а мени стоје,

   у сенци што је сунце баца.

     Чекају стално – или се боје.

            изјаве који никад неће изрећи.

Цитат

Људи мисле, на пример, да техничка достигнућа разарају поезију. Напротив, саобразују је времену у којем се свима, па и мени који се њоме бавим дуги низ година, чини да је непотребна. У ствари, ми се гледамо. Већ дуго говорим како поезија не да може бити, него јесте – и један поглед на салаш у равници, и један гол на фудбалској утакмици...

Слободан Зубановић у разговору са Даницом Оташевић, Поезија је пауза између дисања, објављеном у листу Дисово пролеће, бр. 37 (11–26. мај 2006) , стр. 7.

Збирке песама


Наслов Издавач Година
Купатило„Просвета”, Београд1973
Из заоставштине „Просвета”, Београд1982
Домаћи духБеоградски издавачко- графички завод, Београд1983
Репортер „Рад”, Београд1986
Стратегија лирике„Нолит”, Београд1995
Саркофаг„Народна књига”, Београд1998
Save as„Плато”, Београд2005
Дорћолски дисконт, изабране песмеГрадска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак2006
Кад будем имао 64 године, изабране песмеЗадужбина „Десанка Максимовић”, „Просвета”, Народна библиотека Србије, Београд2008
Сонети са села, песмеЗавод за уџбенике, Београд2009
Сонети са села, песмеЗавод за уџбенике, Београд2009
У три и десет за Руму, песме и причеКултурни центар, Нови Сад2011
Требало би то да прочиташ, песме „Архипелаг”, Београд2013
Старац и песмеНародна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево2015
Огледи око столаКултурни центар Новога Сада, Нови Сад2019
Листајући ветар : изабране песме и редослед читања : избор ауторов„Архипелаг”, Београд2021

Експонати