Песник деликатног лирског исказа Томислав Маринковић
је рођен 8. фебруара 1949. године у Липолисту код Шапца. Основну и средњу школу
завршио је у Шапцу. Као слободни уметник живи у родном месту.
Прву збирку поезије под насловом Двојник, објавио је са тридесет четири
године, а потом је наредних деценија стваралачки еволуирао и постојано
обликовао песничко дело у коме су претежно меланхоличним гласом опеване ствари
и тренуци који нас враћају вредностима које смо олако заменили инстант решењима
и доживљајима.
До сада су публикована четири избора Маринковићеве
поезије: Путовања кроз близине:
изабране песме (2013), Издвојене тишине: изабране
песме (2016), Изабране песме (2019) и
Дуге сенке иза тренутака (2021). Приредио
је књигу Писац у врту: најлепше приче и
песме о биљкама и пријатељству (2016).
Као додатак часопису Повеља објављено
је Маринковићево сећање на детињство Путовање
у ораховој љусци 2017. године. Поезија
му је превођена на енглески, руски, шпански, португалски, јапански,
словеначки и македонски језик.
Маринковић је добитник Награде за најбољу књигу на Сајму
књига у Шапцу, награда „Бранко Миљковић”, „Васко Попа”, „Мирослав Антић”,
Дисове награде и Награде „Десанка Максимовић”. За песму Бројеви додељена му је Награда „Заплањски Орфеј”.
Поводом Награде „Десанка Максимовић”, одржан је
научни скуп о поезији Томислава Маринковића, а зборник са скупа, , објављен је
у издању Задужбине „Десанка Макисмовић” и Народне библиотеке Србије 2022.
године. У браку са Љубинком има сина Вукашина.
Поезија је давно престала да буде
одјек јединственог схватања света. Поред тога, у материјалистичкој ери, где је
све на продају, чак и оно чему се не може одретиди цена, поезија се нашла у дну
тезге, затрпана производима привлачније спољашности. Упоредо су, у дослуху са
својим добом, неки помодни песнички покрети и сами су били заслепљени
рушилачким заносом, доводећи у питање основни смисао поезије. Све то утиче на
данашње место поезије у савременом свету. Модерном песнику је пало у задатак да
размисли како да поезија поврати поиверење у крхке обике људског постојања. Да пронађе
кончић који човека са светом спаја. Можда је то лепота.
Томислав
Маринковић, Анкета: поезија будућности, објављена у часопису Летопис
Матице српске, год. 192, књ. 498, св. 1-2 (јул-август 2016), стр. 138.
Наслов | Издавач | Година |
---|---|---|
Двојник | Дом омладине, Шабац | 1983 |
Извесно време | издање аутора, Липолист, С, Машић, Београд | 1985 |
Стихови | Заслон, Шабац | 1991 |
Сумња у огледало | Просвета, Београд | 1996 |
Школа трајања | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2003 |
Свет н акожи | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2007 |
Обичан живот | Културни центар Новог Сада, Нови Сад | 2011 |
Невидљива места | Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево | 2015 |
Вечито сада | Архипелаг, Београд | 2018 |