ВЕСНА ПАРУН (10. 4. 1922 ‒
25. 10. 2010)
Биографија
Весна Парун, једна од најзначајнијих хрватских
књижевница, рођена је 10. априла 1922. на острву Зларин крај Шибеника. Због
сиромаштва и честих службених премештаја своје породице, имала је тешко
детињство. Основну школу је завршила на Вису, а Гимназију у Сплиту. Прву песму
објављује са само десет година, у школском листу Анђео чувар, а већ од четрнаесте године зарађује за живот држањем
часова.
У јесен 1940. уписала је романистику на загребачком
Филозофском факултету, међутим, почиње Други светски рат. Услед тога, поред
других околности попут нарушеног здравља (током рада на прузи Шамац–Сарајево,
оболела је од тифуса) и једне несрећне љубави, никада није довршила студије
филозофије, на које се пребацила 1947. године.
Након низа приватних разочарања и крахова, од средине
шездесетих година прошлог века у потпуности се посветила књижевном раду,
поставши слободни уметник. Иако се претежно бавила поезијом, значајан део њеног
стваралаштва заузимају проза и драме. Објавила је преко шездесет песничких
збирки, а три драме су јој адаптиране. Писала је и поезију за децу, сатиричне
песме, а њена дела су превођена на многе језике.
Весна Парун је добитница Награде Матице хрватске (1948),
Награде града Загреба (1955), годишње награде „Владимир Назор” (1959. и за
животно дело 1982), Награде „Григор Витез” за дечји роман (1968), париске
Дипломе за поезију (1970), Змајеве награде (1972), „Маслинов вијенац” на Брачу
(1995), „Тин Ујевић” (2003), Велике златне плакете „УБИУДР Подравка” (2006) и
Европске књижевне награде (2010). Била је дописни члан Хрватске академије
знаности и умјетности.
Преминула је у Стубличким Топлицама, 25. октобра 2010.
Дисово пролеће
Весни Парун је Плакета са Дисовим ликом уручена 16. маја 1986. године. О
њеном песничком делу том приликом су говорили Слободан Ракитић и Тоде Чолак, а
поезију интерпретирале Јелена Жигон и Мирјана Вукојчић. У Библиотеци Књига госта је објављена збирка Понорница. Изашао је и шеснаести број
листа Дисово пролеће.
Прострт на жалу
сјеновитог затона
лежи као ограђени
виноград,
усамљен и валовима
окренут.
Његово лице љупко
је и озбиљно.
По њему се игра
подневни вјетар.
Не знам је ли љепша
грана шипкова
пуна цвркута
птичјег, или прегиб
његова појаса,
гипкији од гуштера.
Слушам тутањ ниске
грмљавине
која се примиче с
мора, све то ближе.
И скривена у лишћу
старе агаве
гледам како грло
младића постаје јастреб
и одлијеће пут
сунца, кликћући сјетно
у жутим облацима. А
из бронце
његова раскошног
трбуха диже се мрко
цвјетна врлет, на
којој се одмарају
прекрасне виле и
краљице из бајки.
Шушти жало и море
је посивјело.
Златне сјенке узбибаше
виноград.
Стубови облака пењу
се у даљини,
и муње дотичу
шумовиту увалу.
Удишем мирис љета у
насадима,
и пуштам да ме
опаја нагост биља.
Затим гледам своје
блиставе руке
и бедра пјеном
морском позлаћена
из којих тече уље
маслиника.
И враћајући мирне очи
к њему
који спава уроњен у
луку
споре олује,
прастар као агава,
мислим, пуна
расијане жудње,
колико бијелих
птица раскриљених
дахће у модрим
гудурама облачним
тог тијела, које
тишином збуњује
шумор мора и самоћу
трава.
Прострт на жалу
сјеновитог затона
лежи као ограђени
виноград,
усамљен и валовима
окренут.
Његово лице љупко
је и озбиљно.
По њему се игра
подневни вјетар.
Не знам је ли љепша
грана шипкова
пуна цвркута
птичјег, или прегиб
његова појаса,
гипкији од гуштера.
Слушам тутањ ниске
грмљавине
која се примиче с
мора, све то ближе.
И скривена у лишћу
старе агаве
гледам како грло
младића постаје јастреб
и одлијеће пут
сунца, кликћући сјетно
у жутим облацима. А
из бронце
његова раскошног
трбуха диже се мрко
цвјетна врлет, на
којој се одмарају
прекрасне виле и
краљице из бајки.
Шушти жало и море
је посивјело.
Златне сјенке узбибаше
виноград.
Стубови облака пењу
се у даљини,
и муње дотичу
шумовиту увалу.
Удишем мирис љета у
насадима,
и пуштам да ме
опаја нагост биља.
Затим гледам своје
блиставе руке
и бедра пјеном
морском позлаћена
из којих тече уље
маслиника.
И враћајући мирне очи
к њему
који спава уроњен у
луку
споре олује,
прастар као агава,
мислим, пуна
расијане жудње,
колико бијелих
птица раскриљених
дахће у модрим
гудурама облачним
тог тијела, које
тишином збуњује
шумор мора и самоћу
трава.
Пјесма није производ рационалног поимања живота, па ни истраживању њезиног порекла, она није једини путоказ. Поезија је траг, једва очуван у бурама живљења. И, могло би се рећи, понегдје већ скоро избрисан.
Весна Парун у разговору са Љубомиром Марковићем, Поезија је траг, једва очуван у бурама
живљења, објављеном у листу Дисово
пролеће, бр. 16 (16. мај 1986), стр. 1.
| Наслов | Издавач | Година |
|---|---|---|
| Зоре и вихори | Друштво књижевника Хрватске, Загреб | 1947 |
| Пјесме | Матица хрватска, Загреб | 1948 |
| Црна маслина | Друштво књижевника Хрватске, Загреб | 1955 |
| Ропство | Нолит, Београд | 1957 |
| Видрама вјерна | Зора, Загреб | 1957 |
| Пусти да отпочинем | Народна просвјета, Сарајево | 1958 |
| Кораљ враћен мору | Напријед. Загреб | 1959 |
| Јао јутро | Просвета, Београд | 1963 |
| Вјетар Тракије | Зора, Загреб | 1964 |
| Гонг | Напријед, Загреб | 1966 |
| Отворена врата: песме | Просвета, Београд | 1968 |
| Уклети дажд | Зрински, Загреб, Чаковец | 1969 |
| Карпатско умиљеније (са Радомиром Андрићем) | Багдала, Крушевац | 1971 |
| Сто сонета | Зрински, Чаковец | 1972 |
| И пролазим животом: песме | Нолит, Београд | 1972 |
| Стид ме је умријети | „Аугуст Цесарец”, Загреб | 1974 |
| Оловни голуб | Слово љубве, Београд | 1975 |
| Љубав бијела кост: сонетни стуб с трунећом ружом медиевија | Либер, Загреб | 1978 |
| Игре пред олују | Спектар, Загреб | 1979 |
| Салто мортале | Либер, Загреб | 1981 |
| Шум крила, шум воде | Младост, Загреб | 1981 |
| Дом на цести | "Милић Ракић“, Ваљево | 1985 |
| Понорница: песме | Градска библиотека Чачак | 1986 |
| Град на Дурмитору | Универзитетска ријеч, Никшић | 1988 |
| Уклети дажд | Младост, Загреб | 1989 |
| Зачарана чаробница | ауторско издање, Загреб | 1993 |
| Смијех од смрти јачи | Студентско културно умјетничко друштво „Иван Горан Ковачић”, Загреб | 1997 |
| Да сам брод | Мозаик књига, Загреб | 2002 |
| Повратак стаблу времена | „Књижевна општина Вршац”, Вршац | 2010 |
